Srpski književni glasnik

80 Српски Књижевни Гласник, 7

збирка песама Сељанчице, штампана 1902 године, као и већи број песама истога рода објављиван доцније по. часописима и листовима (поједине су изашле и у Српском Књижевном Гласнику) имале су свог успеха; неке од њих стекле су популарности преко композитора и певача. Песник је имао мање среће својим позоришним комадом с певањем Чучук-Стана (1907) и својом збирком патриотске поезије Васкресење (1908). Песнички таленат Милорада Петровића, — много знатнији но његова књижевна култура, — а још више његова безбрижна и крајем трагична песничка кариера, подсећају на таленат и кариеру Јанка М. Веселиновића, такође сеоског учитеља, који је, пре њега, у српску приповетку, унео поезију „пољског цвећа“, здрави мирис шумадијских лугова, чистоту „рајских душа“, наивну драж „зелених вајата“ и јаранског ашиковања. Ипак, примитивно. искрена и бујна еротика Петровићева, његов. дубоко национални темпераменат, чист и неизвештачен израз,

довољно показују да песник Сељанчица није био прост ученик

приповедача Веселиновића. Али развој његовог талента, као.

и развој талента Веселиновићевог, свирепо је зауставила полу-

књижевна и полукултурна варошка средина у којој су обојица простодушно веровали наћи оно што им је недостајало. Милорад Петровић, који је у српском песништву могао постати ако не један Роберт Бернс — бар један Шер Дипон, није оставио за собом оно што је по своме таленту могао оставити, али нам.

је ипак оставио десетак песама које ће нас толико дубље: | i

дирати што ће чувати, док буде народне свирке и песме, леген-

дарну успомену једног прохујалог песничког живота. B. M. J.

Превод Г. Милана Шевића. — У приказу дела Луја Фавра: Научни Дух и Научни Мешод, у преводу Г. Милана Шевића, који смо донели у прошлом броју, једна штампарска погрешка потпуно је изменила смисао реченице којом је наш референт, Г. Владимир Вујић, оценио 'ориентираност: преводиочеву у питањима наше филозофске књижевности. У реченици : „Имајући у виду стварне потребе наше преводне филозофске књижевности, преводилац ове књиге био је исто: толико сретан у избору. колико је и раније бивао,“ — прву реч треба читати: „Немајући.“

Власници, Јован М. Јоваковић и Владимир Лацковић.

i i...