Srpski književni glasnik

и ИУ.

СРЖЕСКИ

~ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

НОВА СЕРИЈА, Књига Ш, Број 2. — 16 Мај, 1921.

ИЗДАЈСТВО ИЛИЈЕ ТАКАЛОВА.

Ма да смо сви знали да је рођен у далматинској Буковици, Илија Такалов је тврдио да је Србијанац, и' на рачун тога јуначио се пред нама, као да саме његове речи косе Швабе на буљуке.

— Ама, каква стратегија, људи, и какав Макензен! говорио је. Све је то још за петнаестак дана, и готово је. Аустрије више нема !

А била је тек прва година рата и, ма да смо сви мрзели Швабе једнако, Илији срце није дало да ћути, и цели дан би их псовао.

— Нису, вели, људи, а ни паметни вам баш нису! А ви накуповали швапских књига, па као да Бога молите. Их, гада !

Других књига нису нам ни допуштали, али он је волео и да се досађује у ћелији, него да их дирне.

Хтео је да буде што окрутнији у својој мржњи. У месту у којем смо тамновали биле су војничке болнице и готово сваки дан чули смо свирку музике која је пратила по којег рањеног са фронта, у гроб. И коначно — човек је човек... Првих дана смо и ми, под утиском свежих увреда и рана, лишени слободе и гањани, одвраћали само мржњом, али кашње... Кад месеце и месеце сваку ноћ мислиш на далеку мајку или жену, и са зебњом мериш бол коју сносе рад саме несталности, која је ипак мања од губитка, онда и кроз најтврђу мржњу пробије сазнање да сваки човек има мајку или жену, и да нисмо ми једини које је недужне и против воље

6