Srpski književni glasnik

Богородичин Играч. 95 У истину, његов дух није био склон похоти, и теже му је било одрећи се пехара него госпи. јер, остајући увек умерен, волео је да попије штогод на врућини. Био је то ваљан човек, богобојажљив и врло одан Светој Богородици. Никад не би пропустио, ушавши у цркву, да клекне пред ликом Мајке Божје и да јој упути ову молитву: „Госпо, старај се о моме животу док Богу не буде у вољи да умрем, а кад умрем, подари ми рајске радости.“

П

Еле, једне вечери, после кишног дана, док је одмицао путем, тужан и погурен, носећи под пазухом своје кугле и ножеве увијене у стари ћилим, и тражећи какав салаш где би био легао без вечере, угледа на друму неког калуђера који је ишао истим путем, и поздрави га уљудно. Како су ишли у корак, упустише се у разговор.

— Сапутниче, рече калуђер, откуда то да сте ви одевени сав у зеленог Да не играте луду у каквој мистерији 7

— Није, оче, одговори Варнава. Овакав какав сам, ја се зовем Барнава и играч сам по занимању. То би било најлепше занимање на свету, кад би човек имао да једе сваки дан.

— Пријатељу Варнава, настави калуђер, пазите шта говорите. Нема бољег занимања од калуђерског. Ту се славе хвале Богу, Богородици и светитељима; монашки живот је непрекидни славопој Господу.

Варнава одговори:

— Оче, признајем да сам говорио као незналица. Ваше занимање не може да се пореди са мојим и, ма да није лако играти држећи сребрник на штапу у равнотежи на врх носа, та заслуга није ни принети вашој. ја бих радо, као ви, оче, певао сваки дан службу Божју, а по готову службу пресвете Деве, којој сам нарочито одан. Драге воље бих се одрекао вештине по којој ме знају од Соасона до Бове, у преко шест стотина села и градова, да прихватим монашки живот.

Калуђер је био дирнут простосрдачношћу играчевом, и како је умео да види, он упозна у Варнави једног од оних људи добре воље за које је Господ наш рекао: „Мир им на земљи!“ Зато му одговори:

— Пријатељу Варнава, пођите са мном, па ћу вас ја увести у манастир чији сам настојник. Онај који је провео