Srpski književni glasnik

96 Српски Књижевни Гласник. Марију Египћанку кроз пустињу, нанео ме је на ваш пут да вас поведем спасу.

Тако се Варнава закалуђери. У манастиру где је био примљен, калуђери су се надметали у слављењу Свете Деве, и сваки је уносио у то све знање и сву умешност које му је Бог подарио.

Настојник, са своје стране, писао је књиге које су расправљале, по правилима сколастике, о врлинама Богоматере.

Брат Маврикије преписивао је те расправе, вичном руком, на листове од телеће коже.

Брат Александар је уцртавао ситне миниатуре. Видела се ту небеска царица како седи на Саломоновом престолу, у чијем подножју бде четири лава; око њене овенчане главе лепршало се седам голубица, седам дарова Светог Духа: дар богобојажљивости, побожности, знаности, снаге, размишљања, разума и мудрости. Другарице су јој биле шест златокосих девица: Скрушеност, Смотреност, Повученост, Поштовање, Девичанство и Послушност. | |

Крај њених ногу, бела и нага, стајала су молећиво два мала лика. То су биле душе што је преклињу, и заиста не узалуд, за њено свемоћно посредовање, ради њиховога спаса. ·

Брат Александар је сликао на једном другом листу Еву наспрам Марије, да би се у исти мах видео грех и искупљење, жена понижена и дева величана. У истој књизи се још могло дивити Стуленцу живе воде, Врелу, Крину, Месецу, Сунцу и затвореном Врту, о којима говори Песма над Песмама, Небеским Дверима и Божјем Царству, и то су све била оличења Богородице.

Брат Марбод био је исто тако једно од најнежнијих чеда Маријиних.

Он је непрестано резао камене ликове, тако да су му се брада, обрве и коса белели од прашине, а очи му увек биле надувене и сузне; али он је био пун снаге и радости за своје године и, очигледно, рајска Царица је штитила старост свога чеда. Марбод ју је представљао како седи у престољу, чела овенчана бисерним колутом. И побринуо се да боре од хаљине покривају ноге оне за коју је пророк рекао: „Моја је драга као затворен врт“.

А неки пут ју је представљао у лицу детета пуног љупкости, које као да каже: „Господе, ти си Бог мој! Од утробе матере моје ти си Бог Мој!“ (Псалам 21, 11.)