Srpski književni glasnik

94 Сраски Књижевни Гласник.

БОГОРОДИЧИН ИГРАЧ.

1

У време краља Луја живео је у Француској један убоги играч родом из Компијења, по имену Варнава, који је обилазио градове приказујући своју снагу и вештину.

О вашарима, простирао би на тргу један стари, сав похабани ћилим, па, пошто би привукао децу и зијала шалама које је научио од неког врло старог играча и у којима није никад ништа мењао, заузимао би неприродне ставове, и држао у равнотежи на носу калајну плитицу. Гомила би га гледала прво равнодушно..

Али кад би он, стојећи главачке, бацао у ваздух и дочекивао ногама шест бакарних куглица што су блистале на сунцу, или кад би, извијајући се толико да му потиљак додирне · стопала, направио од свог тела прави точак, па у том положају играо са дванаест ножева, међу гледаоцима се дизао жагор дивљења и паре су падале на ћилим као киша.

Па ипак, као већина оних који живе од свог дара, Варнава из Компијења живео је с муком.

Заслужујући свој хлеб у зноју лица свога, он је сносио више него што му је припадало од беде везане за грех нашег праоца Адама.

Па ни радити није могао колико је желео. Да показује своје знање, требало му је сунчеве топлине и светлости дана, као дрвету да донесе цвет и плод. У зиму је био као оголело, скоро мртво дрво. Замрзла земља била је тврда за играча. И као попац о коме прича Марија од Француске, он је патио од студи и глади кад наиђе зло време. Али како је био чиста срца, стрпљиво је сносио своје невоље.

Никада није размишљао о постанку богатства ни о неједнакости међу људима. Чврсто је веровао да, пошто је овај свет рђав, онај други свакако мора бити добар, и та нада га је одржавала. Он није радио као крадљиви и безверни лакрдијаши који су своју душу продали ђаволу. Никада није хулио на име Божје; живео је поштено и, ма да није имао жене, није жудео за женом свога суседа, јер је жена непријатељ снажних људи, као што се то види из приче о Самсону, о којој нам говори Свето Писмо.

"