Srpski književni glasnik

98 Српски Књижевни Гласник.

Настојник, чија је дужност да све зна о владању својих калуђера, одлучи да мотри на Варнаву за време његова усамљивања. Тако ·једнога дана кад се овај затворио, као обично, у капелу, отац настојник оде, праћен двојицом старих монаха, да види, кроз пукотине на вратима, шта се унутра збива.

Они угледаше Варнаву како, пред олтаром Свете Богородице, са главом доле, а ногама у ваздуху, игра са шест бакарних куглица и дванаест ножева. Изводио је у славу свете Мајке Божје вештине које су му доносиле највише похвала. Не схватајући да овај простодушни човек ставља тако свој дар и знање у службу Светој Деви, двојица старих повикаше да је то обесвећење.

Настојник је знао да је у Варнаве чиста душа; али помисли да је полудео. Спремаху се сва тројица да га хитно изведу из капеле, кад угледаше како света Дева сиђе низ степени олтара да обрише скутом своје плаве одеће зној што је капао са чела њеног играча.

Тада настојник, павши ничице на плоче, изговори ове речи:

— Блажени нишчи духом, јер ће они видети Господа!

— Амин! одговорише старци љубећи земљу.

(Превела с француског Мирка Демирова.) АНАТОЛ ФРАНС.