Srpski književni glasnik

STELLA MAMIS.

МОЈОЈ МАЈЦИ.

Још трен, само кратак трен, И свега би нестало било.

И само би галеба крило Бљеснуло горе високо,

А моје би уморно око Гледало посљедњи пут Бескрајну, тиху модрину,

И онда би зашло све

У меку и благу тмину.

И биелог облачка би сјена И дрхтава слика њена Треперила с воде к'о прије. Врба би хтјела да свије Хладовите сјенице мир. Даље би шумио вир,

У колуте витлајућ хладне Метуље и цвјетове јадне. Сунце би сјало к'о прије, Бескрајно добро и злато. Сумрак би гаја се хвато Будећи заспале“ сне.

А ноћ би знала да скрије Бриге и дана труд.

И опет би било свуд

Све исто, све исто к'о прије. А једва би итко и знао

Да мене више није.

Још трен, само кратак трен, И све би то престало за ме 7%