Srpski književni glasnik

5јеПа Маг. 101

Сам против разорне струје 2

Зар жеља за дјевојком драгом 7

Зар птице пој што се чује 7 Ил' ' сунца златнога сјај 7

Зар родни у цвиету сав крај“

Ил' пчела што ружу пије

У "асу још када |oi мриети 7

Па срце моје се сјети

Цјелова пламних и раскошна смиеха, Живота, страсти и гриеха 2

Не, не, само кратак трен

Плаво ми снило се око,

Доброте луно, дубоко,

И рука старачка, биела

Прешла ми преко чела.

И реч је зазвонила блага,

Као да душу ми драга.

О, ја сам тај познао глас!

Он опет у живот ме звао,

Он посљедњу снагу ми дао:

— Твој, мајко, драги глас! ДРАГУТИН М. ДОМЈАНИЋ.