Srpski književni glasnik

108 Српски Књижевни Гласник.

Вучем за звонце. Оно се јетко одазива, као да ми пребацује што нарушавам ову јутарњу тишину мајског дана, коју чини још свечанијом цвркут невидљивих птица. Очекујем са стрепњом да се. из капије појави нека вила са чаробним штапићем, као она што је изишла пред Силвестра Бонара из Минстерске Космографије, једне вечери кад је научењак читајући задремао. Међутим, преда ме излази убога крезуба старица, збуњена још више него посетилац... „Господин“ је ту... Једна мала девојчица (њена унука“) носи моју посетницу. Разгледам двориште. Лево од улаза, чуваркина кућица; десно, старински мајур; у дну стазе посуте песком, нов, класичан павиљон, где писац станује са својом женом. (Анатол Франс се понова оженио пре две године.) Све је тако спокојно и просто... Девојчица се врати одмах позивајући ме. У трему, предајући собарици капут, бацам поглед на слике и на ониски орман иза чијих окана вире стари повези; али

немам кад да их загледам, јер девојка већ отвара врата од |

побочне собе.

Преда мном, у профилу, висок стари господин прекида читање једне књиге у пожутелом велину, устаје и прилази ми пружајући руку. Извињавам се што сам се усудио да га узнемирим, правдајући се жељом да га поздравим не само у своје име, него од стране једног народа који се одавно диви његовим делима и има их скоро сва у преводу. Он је захваљивао скромно:

— Врло сам поласкан тиме што ми кажете. Признајем, на своју срамоту, да познајем Србе као што их зна цео свет, али не више. Одмах сам рекао моме пријатељу Шаравеу да хоћу радо да упознам једнога њиховог професора који се бави нашом књижевношћу.

Говорећи то, привлачио је, према својој, другу огромну наслоњачу, да ми понуди да седнем. Помажући му, правдао сам се што се као странац усуђујем писати о једном француском песнику.

— На против, на против, храбрио ме је он; странци често имају бољу перспективу, мање предубеђења... Ваш избор је врло добар. Ја сам увек веома ценио вашег песника. Његово име ће остати, зато што је умео да пише у мрамору... Што вреди нарочито истаћи код њега, то је да је потпуно обновио сонет, који је у ХУП веку постојао само ради

>

O II II A IAA ar IYZAOTŽZ ZO IF"