Srpski književni glasnik

112 Српски Књижевни Гласник.

прсника, са меком кошуљом и нехатно везаном краватом. На глави је имао своју легендарну капицу од скерлетне кадиве, чија је огњена боја буктала на сребрној коси, и коју је сваког часа, као да га пече, забацивао или навлачио. Личио је, тако, на дивове из доба Ренесанса, на Леонарда да Винчи. Високог чела, орловског носа, његово дуго, бледо лице продужавала је још више проседа брада. Али целу његову личност озаравале су црне, дубоке, паметне очи, које све виде, и неодољиво проничу као чудотворни зраци. Међутим, има у његовим моћним цртама нечега благог, као што у његовој речи има нечега златоустог, и у целом његовом изгледу нечега библиског: он није узалуд био ђак колежа Станислас. Гледајући га, човек се сећа духовите речи Алфонса Додеа о Ерне-

сту Ренану: да личи на „катедралу где се више не служи“

(„une cathćdrale dćsaffectće“).

Кад је завршио цитат, ја се не могох уздржати а да не кажем:

— Па ви знате Расина на памет, учитељу, а жалите се на своје памћење!

— Расин се не може заборавити, смешио се он малициозно. Видећи на столу исписане листозе, запитам га, извињавајући се због своје индискретности, да ли спрема какво ново дело.

— ја сам много радио у последње време. Бавим се мојим Малим Пјером. (То је наставак Књиге мога пријашеља и Пјера Нозјера, пишчеве успомене из младих година, које су прошле године изишле у Реуџе де Paris noj насловом La vie en fleurs.)

Не знајући: колико сам већ времена у посети, нисам хтео да злоупотребим велику љубазност домаћинову. Али сам непрестано желео скренути разговор на наш народ. И кад ме он запита да ли се опорављамо од ратних несрећа, после великих борби и патњи, ја га замолих за допуштење да му, у две речи, кажем истину о једном радном и мирољубивом народу који се борио увек само у нужној одбрани свога завичаја, и који је ипак стизао стварати: Југословени су још од ХП. века зидали цркве у којима је гајена књижевност; у Далмацији су имали свој Ренесанс; под турским јармом испевали су своју епопеју; данас, уједињени, показују велику активност, јер су им уметничке особине урођене. i

„ea NJ

JL A LAK, A

—ı

rrrTTRIJ Ot O·—