Srpski književni glasnik

116 Српски Књижевни Гласник.

уредбе за своје унутрашње послове, а у складу са земаљским Уставом. Покрајине не би уживале аутономију швајцарских кантона, који су у ствари мале државе. Али би им се дало извесно учешће у вршењу законодавне власти, које би им допустило да се слободно развијају и осете господари у својој кући. Ту аутономију покрајина траже и Г. Трумбић и U. Протић и Г. Корошец. Наравно, сваки на свој начин. И они би се можда сложили да их питање о разграничењу покрајина не раздваја.

Самоуправни рад покрајина може бити плодан ако се ослободи државног туторства. Али не и државне контроле, која треба да постоји да би се избегле злоупотребе или гажење Устава. Само с том разликом што краљевским намесницима не би требало дати право вета противу закона које доносе покрајинске скупштине. За спорове између покрагина и државе установио би се нарочити суд, у коме би била заступљења правна елита из земље. Тај суд би имао да пасправља и о томе да ли су поједини покрајински закони тзротивни Уставу.

Тако организованим покрајинама, са својом владом и парламентом, требало би доделити следеће гране државне управе : просвету, полицију, привреду, санитет, грађевинство и администрацију. Својом инициативом и из својих средстава покрајине би се старале за своје економско и културно раззиће. Држава би, изузетно, притекла у помоћ сиромашним храјевима, док се не оснаже. Подизање школа и болница, грађење друмова и мостова, регулисање река, исушивање баруштина, лечење народа, завођење јавне безбедности, усазршавање производње — све те послове самоуправне покрајине би боље, брже и јевтиније отправљале него држава, јер се њих непосредно тичу и јер оне најбоље познају своје потребе, своја средства и своје људе.

Централистичка држава је скупа, бирократска и несавремена. Она носи у себи клице самовоље, узурпаторства и корупције. И што год је једна држава млађа, опасност је све већа. Зато се у земљама где централизам преовлађује, осећа потреба за извесном децентрализацијом. У доба општег права гласа и демократије, централистички систем владавине изгледа застарео и архаичан. Он подсећа на доба Луја ХМ и Наполеона. У Француској се већ годинама води упорна борба за регио-