Srpski književni glasnik

Молиерова: Прослава у Паризу. 461

шио један учени часовничар, доказујући да је оваква израда сатова пронађена тек неку годину после Молиерове смрти... Још се није нашао никакав стручњак да утврди је ли она вилица што се чува у директоровој соби доиста вилица сиротог Поклена или неког другог поданика из царства где су сви једнаки... Има, срећом, и лепих, и веродостојних ствари. Архива самог позоришта, Народна Библиотека, Арсенал и приватни поседници отворили су своја скривена блага и оживели их за час суседством у ком су се нашли. Ла Гранжов дневник представа, са оним мучним рачунима који су тако скупо стајали неуморног шефа трупе; сва прва издања Молиерова; портрети Мињарови; цртежи, илустрације Лепотра и Силвестра, и доцнијих тумача, као Деверија, и других, који су резали слике по Бушеу, Мороу млађем, Којпелу. Уз то, седамнаест Молиерових потписа: највећи број до сада окупљен, једини траг његовог рукописа.

Од класичне куће која се дичи Молиеровим именом, па до малих квартовских позорница и веселих булеварских сала, сва позоришта, сви глумци, узели су удела у слављењу онога који им је толико подигао углед и у чијој су ризници сви имали шта да црпу, свак по својој ћуди. Француска Комедија игра већ два месеца, пред увек пуном кућом, све његове комаде, чија жива истина осваја. Гипки као живот који се вечно обнавља, они подстичу на све нова тумачења којима глумци теже да постигну простоту оног дубоко човечанског што је у њима. Тако је Фероди унео толико убеђења у свога Пучанина - властелина, да је било више дирљиво него смешно гледати . како се сироти Журден пашти и безазлено усхићава оним што научи. Стари Лисиен Гитри, са својом лавовском главом, приказује у позоришту Едвард УП, мало свечано можда, али несумњиво моћно, честитог Алцеста, који, као Хамлет, привлачи глумачку амбицију и ненаситост коментатора. Богат као природа, а сад и суверено равнодушан као она, Молиер оставља да свак из њега узима оно што жели и онако како жели. Тако је, у Ренесансу, Кора Лапарсри могла да претвори глупо безазлену Алкмену из Амришриона у препредену жену која је познала прерушеног Јупитера, али се и даље „прави невешта“, и све то не мењајући ништа у тексту! У веку у коме је мера свемоћни господар, Молиеров бујни геније руши све. бране, и ова“ неусиљена смелост великог