Srpski književni glasnik

462 Српски Књижевни Гласник.

писца, за коју се још боре модерни новатори, допушта Жемијеу, на пример, да развије сву богату фантазију свога инвентивног духа, као у Шашлеу, на представи коју је општина приредила школској омладини, и где је Позоришше за народ, са веселим Вилбером у улози Журдена, освојило своју захвалну публику. Овај „народ“ што се тиска на бесплатне представе, својим спонтаним и разумним одобравањем најбоље показује колико је Молиер имао право тражећи његов суд. И блазирани великоварошани, и“мали трговци, сви се крепе на благотворном извору звонког смеха и здравог разума. Корневиљска звона су за тренут замукла у Трпанон-Лирик пред ћеретањем Смешних прециоза. Дружина младих француских глумаца пронела је по свима квартовима, од Бобино до Гоблена, своје одушевљено · дивљење према највећем претку. И ташти Концерш-Мајол, и кокетно позориште Дону посветили су му по једно вече.

Више него свечане представе у Комедији и у Опери, где је славље било заоденуто изузетним сјајем, изазвала је слику краљевског времена у коме је Молиер стварао, представа у Лувру, приређена у оној истој дворници где је непознати лаланачки уметник први пут изишао пред великог Краља, 24 октобра 1658 године, у Корнејевом Никомеду и, као узгред, у својој малој лакрдији о Заљубљеном докшору, ' чији текст, на жалост, није сачуван. Пуна успомена, велелепних и мрачних, негдашња 5аЦе ае5з Сагаез, данас“ 5аШе des Cariatides (no Гужоновим киповима што је красе), оживела је за час ишчезлом чари. Неколико заосталих античких мрамора повукло се у кутове одакле зачуђено гледа. Зидови су застрти са оним Гобелинима и ћилимовима из Бове, са оним тако сочним а тако благим бојама. Под присном светлошћу хиљаде свећа што трепте у светлуцавим полиелејима и витким канделабрима, хладна музејска сала одисала је господственом привлачношћу, уз чежњиве звуке Баховог концерта, са слатких, кристалних виола. Губила се чудовишна хука модерне вароши. У полутами дочаране прошлости придолазили су гиздави маркизи, клањали се насмешеним госпама. Сад ће и Краљ... Како мора да бије срце томе малом путујућем глумцу, тамо иза ћилимова!... Застори се расклапају. Јава! Изненађени дахом дворнице, приказивачи су најпре били мало пометени. Али је убрзо епска Коншеса од Ескарбањаса раздрагала све живописном