Srpski književni glasnik

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД.

Др. Влад. Р. Петковић: Манастир Раваница (Народни Музеј у Београду. Српски Споменици. 1.) Београд, 1922, издање „Напретка“. Стр. 77, са 36 слика у тексту.

Средњевековна српска уметност почиње, у последње време, све већма интересовати научнике. Сабпеј Мет објавио је, 1919, своје велико дело /'Апсјеп алт зегбе. 1920 изашло је посмртно: дело Василија Марковића Православно монашшво и манастири. у средњевековној Србији. Српска Краљ. Академија Наука спрема издање своје збирке снимака средњевековних српских монументалних споменика. Г. Андра Стевановић, академик и професор Университета, интенсивно ради на чишћењу и студији фресака у Марковом Манастиру, што је већ познато читаоцима Српског Књижевног Гласника. Ускоро се може очекивати и публикација Г. Др. Драг. Анастасијевића, професора Университета, о резултатима његова ископавања и проучавања Немањине Св. Богородице код Куршумлије. Српско Археолошко. Друштво у Београду поново ће почети издавати свој часопис: Сшаринар, који ће, несумњиво, бити моћан покретач и за рад на пољу проучавања средњевековних српских споменика.

У раду на овом пољу, Управа Народног Музеја у Београду узима видно и похвално учешће. „Управа Нар. Музеја“, вели се у /Логовору публикације чији смо наслов горе исписали, „има у пројекту издавање неколико серија периодичних публикација, које ће носити називе: српски споменици, прехисшориски. споменици, аншички споменици, писани споменици. Нашло се. да је ово у сваком погледу подесније од издавања једног: стручног часописа“.

Манасшир Раваница отвара серију „српских споменика“. „Од стручне сарадње зависиће и издавање осталих серија“ —. пише у /Логовору Г. Др. Влад. Р. Петковић, управник Народног Музеја.

Поменимо, пре прелаза на приказ ове књиге, још две ствари од општег интереса.

По своме карактеру, и по своме натпису, ово је званична публикација Народног Музеја, најпозваније државне установе за радове ове врсте. Стога њен аутор и издавач имају нарочите дужности, теже и веће него што су дужности појединаца.