Srpski književni glasnik

466 Српски Књижевни Гласник.

познату форму триконхоса“, а, на другом месту (стр. 28), говорило о крсту који „је уписан у једном правоугаонику“. Тип цркава у облику триконхоса и тип цркава у облику уписаног крста два су, потпуно различита, типа. Ни у један од оба типа не даје се, без потребних ограничења и напомена, класификовати Раваница. Из истих разлога потиче и рђав технички термин „поља“ као назив за делове бочних бродова цркве изнад којих се налазе четири мала кубета (стр. 28). Вероватно се има приписати ауторовој хитњи при раду и рђав термин „слепе нише“ (стр. 33), јер у архитектури постоје само слепе аркаде, а не и нише.

У одељку Декорација Г. Петковић говори о спољашњем архитектонском и пластичном украсу на овој цркви. Он покушава, на томе месту, решити и питање о пореклу пластичне орнаментике на фасадама Раванице. По његову мишљењу ова орнаментика нас „највећма упућује на области око Кавказа (Јерменску, Грузију) и на уметност Ислама“ (стр 35). Испитујући, затим, којим је путем и начином та орнаментика доспела у Србију, Г. Петковић помишља, пре свега, на Атос. „На нартексу, који кнез Лазар дозида уз саборну цркву у Хилендару, даје се познати орнаментика у извесним мотивима веома слична овој у Раваници. Ту на Атосу постојас је још од Х века један чисто грузијански манастир, један од најугледнијих манастира у великој монашкој „републици Светогорској... Ивирон“ (стр. 37). Али у прилог свога мишљења, Г. Петковић не наводи орнаментику с Ивирона, него с Хилендара, и то с оног дела који је дозидао кнез Лазар. Сама та околност слаби његову аргументацију, чак кад и не би постојале друге околности које против тога говоре и које нам налажу највећу опрезност при решавању овога компликованог питања. Ми ћемо, на овом месту, навести само једну од њих.

У тимпанону прозорске архиволте (види О. МШеђ /'Апстеп art serbe, фигура 164) налази се велика розета, оивичена орнаментом који је, по својој композицији и мотивима, сличан оквиру око округлог прозора на сакристији доминиканског манастира у Дубровнику. С обе стране ове велике, праве розете налази се, на поменутом месту на Хиландару, по једна сликана розета, од којих је она лева (с гледаочеве стране) веома слична розетама у окулусима у тимпанонима аркада доминиканског клаустра у Дубровнику. Ово слагање се не може сматрати као случајно. С тога О. МШег с правом вели: „У декорацији Крушевац обележава напредак у поређењу с Раваницом. Више се узима са Запада, постаје се већма систематски“ (стр. 154), а томе западном утицају приписује МШЕе! и употребу розета (стр. 172). Према томе би се смело закључивати да је, у овом специалном случају, постојао обрнут однос између Атоса и Србије, т. ј. да је Србија давала Атосу, а не, хао што замишља Г. Петковић, да је Атос давао Србији. У