Srpski književni glasnik

476 Српски Књижевни Гласник.

издања није стигао да употпуни бар новију филозофију другим делом који би обрадио историју филозофије од Канта до данашњице; као ни да обради историју античке филозофије и филозофије средњега века. За овај исти део филозофије који је сад доживео друго издање, ми имамо у нашој преводној филозофској књижевности Уџбеник исшорије новије филозофије од Х. Хефдинга у преводу Вл. Максимовића, дело које обухвата и време после Канта. Ако додамо још превод старе, "кратке и застареле, Швеглерове Исшорије филозофије од Матића, имамо пред собом без мало све што нам може показати наша филозофска књижевност у погледу већих обрада историје филозофије. Очигледно, то је мало, и то је сиромашно. Ако већ не можемо да имамо, из више мање оправданих разлога, оригинале, било би врло добро да имамо преводе добрих писаца, на пример Винделбанда из немачке књижевности или, и ако старије дело, Јапеа и УбашШез-а из француске књижевности. Не само да би тиме студенти добили потпуне уџбенике, но би се много допринело и једној општој филозофској култури ширих слојева образованог читалачког света, који се у нас ствара и који треба стварати. То у толико пре што је историја филозофије, како врло многи мисле, готово исто што и сама филозофија и, са једне стране, и најбољи уводник у филозофске проблеме у опште, те и најбољи начин ширења интереса за филозофију и њене проблеме, „јер ипак повјест најприје даје осјећај о цјелини филозофије“.

Дело Г. Др. Петронијевића обрађује једну епоху историје филозофије која се може сматрати као најзанимљивија: она обухвата доба Обнове, које је најинтересантније доба културе европског човечанства, доба чији су мислиоци били, врло често, као што с правом вели писац, и творци нове науке; она обухвата у себи врло занимљиве и оригиналне мислиоце једнога времена које је имало да учини осетан напредак према античкој филозофији, једног врло бурног и пуног духовним животом времена еманциповања и нових мислених перспектива. Али, да би се та епоха културне историје, па и историја филозофије те епохе, могла боље разумети, ваља имати један општи поглед на раније културне епохе, на ранију филозо-

фију. Историјски је разумљиво да је једна епоха везана за,

другу ранију и пре ње: филозофија једнога времена, проблеми који су у њој решавани, начин на који су решавани и у опште начин на који су схватани, — све је то разумљивије када се познаје ранија епоха, или раније епохе, у том погледу. Да би се пуније, живље, рељефније, па и правилније, могла схватити занимљива, бурна и шарена, пуна живота, филозофија новијег времена, почев од Обнове па даље, потребно је имати јасан преглед и главне карактеристике античке филозофије и филозофије средњега века, знати главни износ античке филозофије, познати аристотелизам средњег века, развој фи-

А А те га фи уд MARN У