Srpski književni glasnik

480 Српски Књижевни Гласник.

„Црвени Барјачић“. — Приповетка Првени Бар-

јачић коју у овом броју доносимо, извађена је из романа Ролана Доржелеса Дрвени Крсшови, једне од најбољих француских књига инспирисаних ратом, уз опори Огањ Анриа Барбиса и дивни Живош Мученика Жоржа Дихамела. То је једна дубоко људска и необично узбудљива књига, која даје у широким цртама — на начин који ничим не подсећа на оно што су други писали о истом огромном предмету — ванредну визију рата. Дрвени Крсшови вреде нарочито по својој искрености, и разбијају код читалаца који су видели рат из најдубље позадине легенду о војнику срећном што се бије и идеално славном. Али Ролан Доржелес има дубок смисао истине, и не пада никад у застрањености и плаховитости којих се нису могли сачувати многи ратни писци. Ова истинита и меланхолична књига изаћи ће ускоро у целини на српском, у пре-

воду Г. Милана Богдановића. У.

IH TV JD A:

Анри Baraj. — Славни француски драматичар Анри

Батај, писац Васкрсења, Маме Колибри, Свадбеног Марша, Наге Жене, Букшиња, Сесшара у љубави, Пежносши, Људске Пуши, и других суптилних и јаких, патетичних и поетичних дела, умро је 3 марта у својој педесетој години. У првима од тих комада, он је описивао борбу између човека, и судбине и љубави; али се доцније предмет његових драма све више ширио, док најзад чиста мисао није испунила његово позориште. Анри Батај удруживао је у себи две ретке особине: он је био у исти мах психолог и песник. Психолог, он је стварао жива бића и бележио, с устрепталом осетљивошћу, танане преливе осећања; песник, он је та бића заодевао нарочитом дражи, идеализовао их не деформишући их, и додавао својим јасним и позитивним визијама чаролију речи које уљушкују, мириса који опијају, слика које евоцирају. У целом његовом делу има нечег гипког, женског, у највећем степену интуи-

тивног; његова уметност је мало узнемирена, болешљива, пре-

циозна, сва у преливима, компликована дилетантизмом и естетизмом. | У Анриу Батају, Француска је изгубила свога најосет-

љивијег и најлиричнијег позоришног писца. У.

Власници, Јован М. Јовановић и Владимир Лацковић.

—