Srpski književni glasnik

СРБСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

НОВА СЕРИЈА, Књига У, Број 7. — 1 Април, 1922.

СМРТ ФЛОРИЈАНА КРАЊЧЕЦА, НАДСТРАЖАРА КРАЉЕВСКЕ РЕДАРСТВЕНЕ СТРАЖЕ.

Староме Флоријану Крањчецу, надстражару краљевске редарствене страже, није у животу ништа пошло за руком.

Ето! Он је служио активно код неког цесаро и краљевског мађарског пешадијског батаљона у барокној провинциалној варошици, пак је после своје редовите активне линијске три године прешао, као даље служећи унтерофицир, капрал, к хонведима.

Хонведи били су до душе оне давне и покојне године четрдесет осме нека кошутовска четрдесетосмашка револуционарна организација, која је јуришала под звуковима марсељезе и Петефијеве песме: „Обесите Краљеве!“ али како је после Кенигреца и компромиса између мађарске господе грофова и бечкога Бурга године шестдесет и седме све било у целој хабсбуршкој монархији стављено у неке оквире „Закона, Реда и Рада“, тако су и те покојне хонведске заставе опет ускрсле у том оквиру „Закона, Реда и Рада“. Тај ускрс мађарских хонведских застава био је заправо тужно декоративан. Пуковније добиле су до душе мађарске барјаке у црвено-белозеленој боји, хусари атиле, и код јуриша није требало да се виче више по „Ка ипа Ка“ реглеману — Лита, него мађарски гајта, гајта и е!бге! Али стоји записано по старим мађарским кроникама и новинама да онда још живи мађарски патриоте четрдесетосмаши нису никако могли да појме како би то било могуће да би мађарски хонведи могли да марширају на аустријску царевку и да присижу на Е. Ј. /. („Еф, Је, Ајнц“)

31