Srpski književni glasnik

484 Српски Књижевни Гласник.

Боже мој! Дванаест пуних година седети у домобранској касарни, у оним црвеним домобранским парадајзерским хлачама, и сваког јутра слушати будницу како тужно гуди по ходницима. Обујке домобранске бројати регрутима, и по магазинима међу штакорима нафталином и камфором зепсти целе зиме, и водити у „очевидности“ старе пушке и труле ципеле! Та то би и ђаволу шепавом досадило, а како не би човеку! Па када би била овако која сунчана недеља после подне, а господина наредника Флоријана Крањчеца би опет запала та срећа да је био у служби, ох, баш у оваку дежурну недељу после подне њему би се знало објаснити како он заправо гадно, нељудски, свињски живи! Да је он сада где канцелист код финанције или у каком уреду! Лепо би ходао у цивилу, запалио цигару, попио коју чашу пива где у пивовари на концерту као човек, а не би овде забијен у земљи стајао као онај црвено-бело-модри ступ тамо, на коме су наслоњене пушке и виси тромпета. А овде у касарни он ће вечно овако стајати, и сваки задњи балави отрцани кадет смети ће да га испсује на мртво име, а он ништа! Стој у позору, и ћути! Је ли то животт А ипак, када је човек у цивилу, лакше му је! Начини свој посао, реши своје акте, одседи својих осам сати, па амен! Свој господин, нико га не дира! Поштено ради своје! Поштено плаћу бере, а и пенсија му је сигурна.

Тако је Флоријан Крањчец дванаест дугих година, чезнуо за неким људским цивилским животом, па када се оно реорганизирала краљевска редарствена стража у нашем граду и тако се утврђивао насилни мађарски бански систем, био је расписан натечај на пет краљевских надстражарских места, и Флоријан Крањчец се јавио, и тако оставио касарну, и из господина наредника постао господин надстражар.

Он је прешао у ту полицајну службу са великим надама да ће се у овој својој новој отменој кариери и блиставој долами набрзо истакнути, и тако свући униформу, пак се завући' камо у каку регистратуру и постати господин чиновник и цивил. У оно време је доиста било много прилике да се човек у полицајној служби истакне. Систем је почео да удара прве велике и осетљиве рупе у лађи опозиције и шансе су народне ствари падале из дана у дан. На политичкој нашој маленој бурзи на Марковом тргу народна ствар је стајала стално бајз5е, и опозиција је почела да ради са улицом, да