Srpski književni glasnik

Смрт Флоријана Крањчеца. 485

пали, да разбија грбове, да лупа главе и прозоре, да виче, да се очајно буни.

У оно време дакле, када су по улицама нашега града викале гомиле, палили се мађарски барјаци, и када није било ноћи да се нису разбијале главе, у оно прво време је и појачана полиција била често преслаба, те би се рањена повлачила пред камењем“ и циглама и телефонски позивала помоћ из касарна. Тако су по улицама градским по целе дане стајале пуковније и пушке и бајонете биле наслагане у пирамидама, коњаничке патроле грмиле по плочницима, и град је са својим закључаним вратима и празним трговима чинио дојам тврђаве која је пала и сада стоји окупирана по непријатељским четама.

Тако је дошао у тај град к краљевској полицији наредник Флоријан Крањчец и поживео у томе граду цели један живот!

— Хје! А штат Време иде! Време страхотно иде!

Мислио је да ће постићи некаку кариеру, а што је постигаог Ништа није постигао! И место да је данас пуковник, домобрански пуковник, господине ти мој, он је пао амо у овај чудни град, да простоји у њему неколико хиљада дугих ноћи, кроз године и године. Двадесет пролећа и зима стоји он по улицама тога града као истесана дрвена фигура и гледа град како расте из земље пред његовим рођеним очима. Град се канализира, асфалтирају се плочници, копа се плин и водовод, а он само увек стоји на улицама и диригира фиакере лево и десно, и хвата тате, и туче се по демонстрацијама, и увек стоји на месту, и све тече покрај њега.

— Град! Тај тако звани бели град!

Да! То је сада град! Ту имаде сада американских пројеката, равних, као да си их линиром повукао. И вода ће се регулирати, и сазидати нови мостови, и силно ће град набујати! Нарасти ће! Бити ће велеград! Сазидати ће се нови колодвори, нове широке улице, бит ће све права милота! А када је Флоријан Крањчец први пут у животу промарширао кроз град као домобран на једном маневру, — сећа се добро, то је било давно, још пред потрес, — онда је то још било село. Ступови светога тројства стајали су позабијани насред тргова, и дрвена распела и краве су звониле по улицама, и заходи су пред кишу заударали, и поља и оранице су одмах биле до тргова. Све је било тако јадно и бедно! Кућице све на један кат и на болте, пак се је Флоријан под својим пуним