Srpski književni glasnik

488 Српски Књижевни Гласник.

· солдат из олова по градским улицама целе дуге ноћи. Како је то грозно бдети по ноћним инспекцијама и гледати за сваким божјим фиакером што се котрља преко гранитних коцака муклом грмљавином, и чије су светиљке тако мртвачки жуте! Не вози ли тај фиакер каку кошару са изрезаним људским месом2 Какву бомбу2 Каквог опозиционалца7 Какви су то пијанци2 Што се деру, врага, тако гласног Псст, господо! Мир! У име закона!

Тако се пробијао живот Флоријана Крањчеца из најпрљавијих дубина провинциалне касарне, па преко мукотрпних и болних бдења полицајних по градским улицама, кроз неке светле и сретне констелације, да му је ето било суђено да једанпут у животу дође у телесну близину Његовога Величанства, и да осети нешто од оних наднаравно узвишених чувства, којих у животу имаде, само се убогим душама ретко откривају. То су они славни моменти када се човеку чини тако као да се доиста може бити задовољан и бескрајно сретан. Седи човек на својој рођеној свадби, код окићенога стола, и родбина је пијана, виче се, држе се здравице, пева се из свега грла. А тамо млада Јула у белој свили са рузмарином, и све још стоји пред човеком: љубав, радост, будућност, срећа! Или се родио син прворођени, пак су крститке, пак говоре кумови да ће мали постати министар! Па наравно да ће постати министар! А зашто не би постаог Доктор! Велики господин! Али таки се светли догађаји ретко збивају у животу, и много опет подмуклог бола протече кроз жиле човечје од оваке једне свадбе до крститка, и од оваквих крститка до прве одлике свога јединца, када пуцају велике перспективе и када човек на минуту заборавља да живот ипак није тако тврд и да се да живети!

Када се оно Флоријану Крањчецу родио син, нису у фамилији дуго знали како да га крсте: је ли Максимилијан или Леополдт Не зна се како и зашто, али је факат да је у оно време Његово Величанство цар мексикански, аустријски: ерцхерцог Макс, био код нас у граду много популаран, и да је много новорођенчади онога времена крштено именом Светога Максимилијана: Мах тих АетШапиз. Док су правашке коренике деведесетих година, људи државоправне опозиције (која се борила са хиљаду и триста година старим печатима