Srpski književni glasnik

Црвени Барјачић. 505

Осташе непомични. Расцветана ракетла је падала, обарајући своју сјајну главу. Чучећи у кругу изгледали су као да ће да играју коло. На гребену се указа један ред људи, натоварен балванима и алатом, а затим ишчезе, са умрлом ракетлом.

— Хајдемо!

Пушкарање, за тренутак смирено, оживљавало се с времена на време, да се одмах утиша.

— Слушај само! Неће ниједну репу да оставе целу.

— Јесу ли вас нападали г

— Јесу, код железничких прагова и пласта сламе. Тамо пуцамо већ два сата... Срећом не гађају овуда, животиње.

Одмицали су у стрелцима, на растојању од по неколико корака. Један велики војник ишао је сав преломљен, као орач. Жилбер је ишао напред. На гребену је потмули жагор оживљавао мрак, чуло се ударање ашова. Затим уђоше у непознато.

Пролазили су по сто корака, клекнули би, оштрим оком продирали кроз помрчину, и понова полазили. Каплар убоде врхом бајонета некакав црни облик... Жилберу задрхта срце.

— Ништа... Откос траве.

Морали су се већ примицати потоку, кад ноћ као да поче да се осветљује. Пред месецом је била још само једна танка завеса; ветар је подиже и поља се појавише, гола. Патрола се није више мицала, откривена огромном светлећом ракетлом. Дужи тренутак осташе тако припијени уз земљу, неми, без покрета. Само 2Жилбер се беше подигао мало на лактовима, без капе, и покушаваше да се ориентише. Кад се месец опет сакри, он се први диже и пође усправно. Био је приметио, у трави, прве лешеве. Били су на правом путу. Кад се првога дотаче, он учини нагао покрет ужаса, у страху од хладне руке која ће га шчепати. Човек је био пао уклупчан, подвијених колена, и изгледало је као да је продужавао у бескрај своју језовиту молитву.

Жилбер се није усуђивао да иде напред, у страху који му је грчио трбух, малаксалих ногу.

— Шта, промрмља каплар, зар није овудаг

— Јесте...

Гледао је мртве, све ове мртве које је видео како трче својој свирепој судбини. Њихово пространо поље га је плашило: све ове заборављене откосе траве... Погађао је да их има свуда, у свакој рупи од гранате, у свакој бразди, и није се