Srpski književni glasnik

Пролеће у Градској Улици. 511

у прашуми улица, кућа, мостова, перспектива,

здружимо се данас

у једној радости свију: Пролеће, пролеће, пролеће... Вијори

над градом, над селом, над шумом; жубори

над болницом, црквом и мостом; пева

у срцу улице градске,

у вртлогу каљаве реке,

и у зеленој грани

наше процвале душе.

Блистају рујни рубини у вину наше самоће, а негде, на брдима родним, | оморике црне ћуте далеку тугу

и наш давни бол. ГУСТАВ КРКЛЕЦ.