Srpski književni glasnik

ПЛЕС:

Љубљени о вјерениче ти, ниси хтио да плешем. Твоја љубомора се је сва окренула проти плесу. О љубљени! Видовито си осјећао: плес ме отима теби, плес ме одваја од земље, а ти си мога срца жељан бити једини господар.

Плеши, узми ме, лагано ме држи, бићу твоја; када с тобом плешем, свака година нека нам буде тихог плеса лагани круг. Годишње добе нека буду вјенци око нас, и руже дани по поду. У зренику. божанско свијетло и сањива тама.

Ох, бојим се таме, љубљени! Не држиш ли ме чврсто, одлетићу у таму, са круга ћу нестати животног гдје се смијех ори и животи плету.

Видовито си наслутио, љубљени: Плес је мога живота садржај и судбина, растанак и састанак, и смисао који ме креће.

Што си љубоморан на плес, казује ми да ме дубље знадеш и од мене саме, и ако сам не знадеш за то. = +

Твоја љубав ме гледа у помрчинама гдје се бића познају

Љубим те, о смрти моја, о љубави која ме љубоморно. чуваш од среће и живота!

ДОРА ПФАНОВА.