Srpski književni glasnik

АНКЕТА О СРПСКО-ХРВАТСКИМ ОДНОСИМА.

(Уреднишшво „Српског Књижевног Гласника“ обраШило се пре извесног времена неколицини хрвашских, словеначких и српских књижевника и јавних радника, молећи их да му кажу своје мишљење о српско-хрвашским односима. Данас се почињу доносиши одговори који су на шу анкешу сшигли. Уреднишшво овом приликом умољава све оне који још нису одговорили на његов позив да изволе шо шшо пре учиниши.)

Тек јучер (24 фебруара) стиже ми Ваше цијењено писмо с упитом: „Како би се подвојеност између Хрвата и Срба потпуно отклонила“ — а рок је одговора утаначен до 1 марта о. г. Хоће ли Вам стићи ово мојих простих пар ријечи7 Надам се, па зато хрлим да Вам телеграфским стилом изјавим своје потпуно и дубоко увјерење да такова „подвојеност“ у опште не опсшоји.

Гдје је она била кад се у својој самој путрефакцији стровалила Хабзбуршка монархија — Гдје је та „подвојеност“ била кад је Престолонаследник Александар прошао Загребом у триумфу Јединства Идеје и Слоге Срдаца7 — Нико жив је није видио ни осјетио. — А зашто се почело о њој шушкати кад су парламентарци почели да „раде“ — Ето питања аа Лос — а ето Вам и мог одговора: да су искључиво лични иншереси појединих политичара створили питање о подвојености Хрвата и Срба, и да ти исти лични интереси подржавају и шире то умјетно „нерасположење“, коме у народу никаква шемеља нема.

Кад би се „бистуријем“ могла анулиновати психологија дотичних „вођа“ тог „нерасположења“, онда бисмо се сви увјерили о фактичној неопстојности речене „подвојености“.

Како да се отклони пак то умјетно створено „нерасположење“7 Да ли удовољењем или „ампутацијом“ тих личних интересаг — То је ствар државника са много такта и с вели-

33