Srpski književni glasnik

Анкета о Српско-Хрватским Односима. 519

центрифугалних елемената, ништа не би било на путу да се остваре уз једну централну владу аутономне провинције у историјским границама по Протићевом нацрту. Али, дати у данашњим приликама аутономију у Војводини и Македонији, што значи у пракси изручити центрифугалним аутономним одборима целу унутрашњу администрацију, као што је то хтео Протић, за такву концепцију, то су морали Хрвати унапред знати, нису се могли добити ни радикали, а камо ли демократе.

У изборној борби за Уставотворну Скупштину учинила је хрватска интелигенција другу погрешку. Пошла је у изборе Испапао на мање, или, ако хоћете, на више. Такав поступак у конкуренцији са једним Радићем могао је довести у пропаст. Нуде они аутономију, нуди он федерацију; нуде они конфедерацију, нуди он слободну хрватску сељачку републику! Победиће увек онај који је већи демагог.

Тако је дошло да је остао Протић без партије, а хрватска заједница без бирача. (Ји, дија соесих соесит duxit...

Разочарана, побегла је коначно хрватска интелигенција под заставу Радића и Кошутића, поричући све оно што је још пре три године пропагирала као народни идеал, а правдајући тај преокрет неким гажењем уговора о „споразумном“ уставу, неком замишљеном хегемонијом Срба и дезолантном администрацијом.

Криза је постигла врхунац, и лекари су се забринули. Док хирурзи фриволно говоре о потреби ампутације, мисле интернисти да треба само повратити се на стари лек Протићевих аутономија и ревидирати устав, а трећи, уставобранитељи, држе да треба без обзира на кризу истрајати при строгом извођењу устава.

Моје је мишљење ово:

Било је погрешно што се уставом (чл. 95 и 98) везала државна администрација и самоуправа за исте јединице, области. Као самоуправне јединице могуће су у даним приликама, због националне структуре Војводине и Македоније, само области приближно такве какве их устав замишља. Зато треба дотичне законе што пре донети и дати народу могућност да пређе од стерилних политичких дебата позитивном раду у обласним и среским скупштинама.

Што се пак државне администрације тиче, није стајало ништа на путу уставотворцима да су ту водили рачуна о историјском развитку, различитом правном поретку, различитој