Srpski književni glasnik

520 Српски Књижевни Гласник.

управној организацији и племенској осетљивости, те примили Протићеву поделу на осам провинција. С гледишта државне администрације било би то чак боље; јер би била могућа већа деконцентрација.

Дакле ипак ревизија устава Не одмах и не безуветно! За ликвидацију покрајинских влада није у прелазним наређењима устава предвиђен никакав рок. Устав нека се, што се државне администрације тиче, изведе само у крајевима где нема покрајинских влада. Неколико-годишња пракса ће показати да ли је боље да се приступи ликвидацији покрајинских влада или пак комасацији обласних државних управа у веће јединице.

У међувремену пак треба енергично порадити да се одстране неједнакости, да се изједначе порези, да се заведе ред у администрацији. Уверен сам да ћемо онда наћи хрватску интелигенцију опет исто онако одушевљену као што је била почетком нашег заједничког живота. Она ће опет наћи тла у своме народу и извести га из неостварљивих илузија ка позитивном, узајамном раду на нашој заједничкој бољој будућности.

(Наставак у идућем броју.) Београд. ДР. СТЕВАН САГАДИН.

ПРЕДРАТНА И ПОРАТНА ПРИЧАЊА. (II)

Као пример прератног причања, појављеног после рата, и то као типски пример, узимамо две збирке причања Г. Вељка Петровића (Буња и други у Раванграду и Варљиво пролеће).

Оно што је од нарочите вредности у приповедањима Г. Вељка Петровића, то је онај основни општи ток који је он нашао у нашем прератном „пречанском“ животу: варошком са свима могућим испреплетаностима народним, етнографским, историјским, туђинским, брачним, културним, сеоским; који је пун ускока, „србовања“, патријаршије, Четрдесет Осме, Милетића и, с друге стране, туђинштине, власти која тишти, школе која однарођује, цркве коју гоне. Врло вешто, ненаметнуто и ненамерно, са темом која не штрчи, наше вечне појаве, исконски нагони, и оно што је опште, и оно што је месно, и друштвено и лично, — струји у том приповедању врло мирно и одмерено, увек започето, развијано и дочето, без хитрих скокова, и покрај тога што су та жива бића најнеједнакије психо-