Srpski književni glasnik

532 Српски Књижевни Гласник.

брже искује мисао у реч, покрет, линију и друго. Г. Крлежа, — на кога се ово најмање односи — и покрај свог знатног талента, није избегао овој општој психози. Али, кад човек чита онај његов опис куће, симболички опис капитализма, у којој живи и његов главни јунак у Великом Мешшару Свију Хуља, прејасно је да он може да иде већим правим путем, и да му никакве опсенарије нису потребне, и јасно је да се он „измотава“ само у тренутцима слабости или кад нема ништа да каже.

(Крај у идућем броју.) БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ.

ПИТАЊЕ О МИНИСТРУ ВОЈНОМ.

За време последње министарске кризе много се у јавности претресало о избору личности за Министра Војног. У вези са тим, поново је избило на површину раније више пута понављано гледиште да би досадањи начин попуњавања тога портфеља, као неуставан, требало једном одбацити, па на место официра, који на тај положај долазе искључиво по вољи владаочевој, за Министра Војног постављати цивилна лица која произилазе из Парламента као и остали министри, и која према томе, уз остале чланове Краљевске Владе, уживају пуно поверење и једног и другог уставног фактора. Другим речима, тражи се да се са војском у томе погледу више не чини никакав изузетак, већ да се она, као што је то већ учињено и са осталим гранама државне управе, једном стави под парламентарну контролу.

Ово гледиште, и ако многима код нас, а нарочито у војсци, изгледа апсурдно, није без основа, једно стога што оно збиља најбоље одговара начелима спроведеним кроз наш земаљски устав, а друго стога што га већ видимо оствареног код других држава које, ако нису напредније, свакако нису назадније од наше. Оно ће зацело, по сили околности, у колико се буду сређивали парламентарни и други односи код нас, узимати све више маха, док не буде сасвим преовладало и сазрело да буде приведено у дело. Па кад је то тако, онда неће бити на одмет да се тој евентуалности још