Srpski književni glasnik

546 Српски Књижевни Гласник.

3. Познат је велики значај речника књижевнога језика, на којем се ради већ дуже времена, и који ће под новим руковаоцем и уз нове младе снаге, надајмо се, тако брзо напредовати да ће се скоро моћи прићи публикацији. .

У сличну врсту послова спада и рад на испитивању диалеката нашега народа, који се после рата наставио.

4. Поменуте врсте колективног рада ваља још чвршће организовати, и формирати још млађих научних снага. Последње ће учинити наши Университети, који су у најинтимнијем додиру и сарадњи са Академијом Наука. Али на овоме се неће стати. Кад, после довршења свога дома, Академија буде имала већих материалних средстава на расположењу, она ће узети под своје окриље организовање научних експедиција и организовање сталних проматрања по извесним струкама, затим оне стручне часописе који буду успели да заузму признату водећу улогу у појединим наукама.

П. Велика је незгода Академија малих народа и оних који су доцније почели учествовати у развитку цивилизације што њихови језици нису интернационални. Међутим само на матерњем језику може писац изразити своје мисли са свим ниансама. А научни радници малих народа морају публиковати своје резултате и на страним језицима. Често су то преведени манускрипти који, не само у књижевности, већ ни у већини наука, никад не могу бити на висини оригинала. И осим наше, општа је незгода што нема једнога научнога интернационалнога језика. Док је у ранијим временима то био у многоме латински а доцније у неколико француски, последњих деценија су сви велики цивилизовани народи успели да своје језике ставе на равну ногу са француским. Колика је то лоша интелектуална економија што сваки научни радник мора знати по неколико језика! Колико је услед тога неспоразума, јер често једни друге непотпуно схвате! Ја сам мњења да у природно-математичким наукама треба увести један интернационални језик, па ма и вештачки.

Наша Академија је до сада штампала само на српском језику, и нема никакве сумње да су њене публикације, нарочито ·природно-математичке, често остајале непознате стручњацима западних народа. Због тога се у Академији Природних Наука одавно мислило да се појединим расправама додају изводи на страним, распрострањеним језицима. И то се почело остваривати ове године: штампан је сто први Глас природњачке Академије са изводима на француском.

2. Већ смо раније ушли у Међународни Савез Академија, најпре у Савез природно-математичких, доцније и у Савез Академија историјских и моралних наука. И у току прошле године нама су упућени многи научни захтеви интернационалног реда. Њима је тежња да се у свакој земљи изврше