Srpski književni glasnik

548 Српски Књижевни Гласник.

За напред побројане послове и једне и друге врсте, поред нових који се већ јављају, потребне су деценије сталнога и методскога рада и већи број сарадника него што га Академија Наука данас може имати. Широко је поље за нове ини-

циативе и нове научне снаге. ЈОВАН ЦВИЈИЋ.

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД. ЛАБИШЕВО ПОЗОРИШТЕ.!)

За време четрдесет година Лабиш је засмејавао своје савременике: он је био снага, и то једна добротворна снага. Веселост, то је, доиста, претежна црта у целом његовом позоришту, то је оно што га чини у истину јединственим позориштем у свом роду, и врло оригиналним. Јер, други су били овда-онда тако исто весели као Лабиш: нико није имао ону неисцрпну веселост која га је, од почетка до краја, и стално, подстицала на писање. Само он изгледа да је писао једино да се забавља, и да нас забавља. Каква комична ситуација укаже му се пред очима: он је постави још од почетка комада. Затим је окреће и преврће, испитује у свима правцима, као да хоће да продужи своје задовољство, и кад је извукао из ње све ефекте које она садржи, он застаје и пушта радњу да се заврши како може, по ћуди макар каквог расплета. Нека се човек смеје, оним искреним и широким смехом који је, изгледа, својственост човекова, оним смехом који је, не остављајући ни горчине ни неспокојства, хигиенски: он не тражи ништа више.

Ја бих радо поделио Лабишеве комедије на два дела. Један, који је много већи, састоји се из оних водвила у којима се једна ствар узима место друге; Флореншински Шешир и Штшедионица су узор-дела тога рода. Сви ти комади су претеране лакрдије. Полази се од немогућнога да би се путовало кроз чудно и запрепашћујуће. Личности које нам се износе су гротескне. Све, почев од имена које им је прикачено, па до њихових необичних и смешних навика, све доприноси да истакне њихову огромну глупост. Буржое и паланчани, њихова физиономија се шири у карикатуру. Њихово обично душевно стање је усплахиреност. Да би се њихова глупост учинила живописнијом, нема довољно чудних одела, ни довољно ексцентричних „реквизита“ и положаја. Нонанкур се шета чи-

!) Београдско Народно Позориште давало је ту скоро, у успелој режији Г. Ракитина, репризу Лабишевог Флорентинског Шешира. Тим поводом, ми доносимо ову кратку студију о целокупном позоришту славног комичног писца, од познатог фроннуског критичара Рене Думика.