Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 557

сти. Радикално-демократска већина, састављена у првом реду из србијанских посланика, показала је мушку готовост да кида са старим управним устројством. Али њу је та одлучност држала, изгледа, само дотле док се решавало о административној подели крајева ван Србије; прешавши на Србију, она наједаред постаје осетљива према жељи бирача да све остане по староме и почиње сматрати да није политички вређати административне навике народа. То се догодило нарочито са посланицима чији изборни окрузи нису имали изгледа постати средиште области, и који су у толико мање били склони жртвовати своју изборну клиентелу. Опозиција законском предлогу о подели земље на области јавила се нарочито међу радикалима и окупила се око Г. Настаса Петровића. У таквој ситуацији објашњиво је што се претрес тог предлога у Законодавном Одбору развлачио. Начелна дебата у Законодавном Одбору наставиће се 27 марта после подне, и према томе искључено је да до уставног рока, т. ј. 28 марта закључно, законски предлог пређе и другу инстанцу скраћеног поступка члана 133 устава: пленум Народне Скупштине. 28 марта подела земље на области излази дефинитивно из надлежности пардамента и прелази у надлежност владе која је има решити у року од месец дана уредбом. Од како је постало очигледно да ће влада морати пресећи оно што парламенат није имао снаге да пресече, владиним групама у парламенту као да је лакнуло. Посланици који су се помирили са новом поделом земље, као да сматрају да је тиме што је решење пребачено на владу, већ и сам проблем упола решен. Непомирљиви заступници србијанских округа, међутим, схватили су као успех већ и само одлагање нове поделе земље, у нади да криза у влади може одлагање претворити у одбацивање.

Парламентарни режим, у земљама где је имао успеха, учврстио се постепено, у борби против егзекутиве од које је парламенат отимао комад по комад власти. Он претпоставља народно представништво свесно своје улоге и решено да своје прерогативе шири, а не да их напушта. Дозволивши. да 28 марта административна подела земље, која с погледом на састав наше нове државе представља у ствари једно уставно питање, изађе из њених руку и пређе у руке владе, Народна Скупштина није показала ауторитет потребан за правилно

функционисање парламентарне владе. ПРИВРЕМЕНИ.