Srpski književni glasnik

Белешке. 559

И ДОапзе јатазидие, и хорови, пуни слободних дисонантних комбинација које одају инспирацију, и Слапзоп, песма из области песме са равноправно развијеном клавирском пратњом, у којој има и замаха и дескрипције, све су то дела која јасно кажу да у нас већ постоје „нови“, јасно одвојени од доскора доминантног шаблона традиционализма у музици. M. M.

„Мишљења Жерома Коањара“. — Тобожњи опат Жером Коањар — верна слика и прилика његова творца Анатола Франса — опсерватор и ерудит, лишен свих људских заблуда и предрасуда, пружа нам у овој књизи, с потпуном духовном слободом, и с извесним „племенитим скептицизмом“, своја размишљања о разним предметима политике и морала. Његова критика је општа и немилосрдна, и најмирнијим тоном, као играјући се, раздире све чега се дотакне. Демократијаг „Ја опажам да се ток живота није променио, да су после реформе људи, као и пре, саможиви, тврдице, кукавице и свирепи, наизменце глупави и бесомучни, и да се у свету налази увек готово подједнак број новорођенчади, жењених и удатих, преварених у браку и обешених, у чему се огледа дивни ред друштва. Тај ред је сталан, потребан, и ништа га неће моћи поколебати, јер он почива на људској беди и глупости, а то су темељи који ће увек постојати“. Својина7 „По доброј филозофији, ништа не припада никоме, сем самога живота“. Војскат „Најужаснија куга цивилизованих народа“. Правдаг За опата Коањара сви закони су рђави, а њихова примена неправедна. Али овај нихилист није нимало опасан, јер он не жели ништа, и зна да његове разорне критике неће имати никаквога дејства: „Истине које је разум открио остају јалове. Једино је љубав кадра да оплоди своје снове. Она сипа живот у све што воли. Разум нема те снаге. И ја вам признајем да сам био досад сувише разуман у критици закона и нарави. И зато ће та критика пасти не доневши плода и сасушити · се као дрво опаљено априлском сланом. Да би се послужило

људима, треба одбацити сваки разум као пртљаг који смета, и уздићи се на крилима одушевљења. Ако човек умује, неће никад полетети“. — Мишљења Жерома Коањара изашла су на српском у издању књижаре „Напредак“, у преводу Г. Владимира Росића.

„Мали Трот“. — Андре Лиштанберже — кога наша публика познаје по неколико његових конференција одржаних у Београду пред рат и после рата — један је добар француски писац другог или трећег реда. Он је нарочито познат као психолог детиње душе, и у Малом Трошу, једном од