Srpski književni glasnik

СРАЕСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

НОВА СЕРИЈА, Књига У, Број 8. — 16 Април, 1922,

ПАЛАНАЧКИ ВИХОРИ. 1

Варош или село, село или варошт То се не зна. Али кад се на ову котлину гледа с првог надвишеног хума, очи се упијају у широко поље, пуно дозрелог жита, и винограде, већ модре, преко којих прелази јединствен загасит тон. Нигде сенке. Да није селог

Одмах, даље, испод самог хума, трчи Неретва, пробијајући се кроз пећине, сва жива и треперава од немирне и нагле струје, пуна сунца и неба које се у њој дуби. Ту, у истом виадукту којим се врти река, ту, откидајући од воде и поља комадић поља, праши се цеста и пробија путања по којој хита железнички колосек.

Затим, из поља, идући овим колосеком, избија неколико кућица, с оштрим и крупним капама, чудно потамнелим од невремена, и неколико кровова покривених плочом од сиве и зеленкасте материје, читавих штитова који одсјајкују према небу. Ту има сенки. Да није варош

Само је путник у недоумици шта да каже за ових неколико раштрканих винограда и за гомилицу једва видљивих кућа. Али сви домаћи верују да је то варош, и владају се као да је варош. Ако их питате, они ће вам, можда, приповедати варошку историју, истаћи богаташе местанца, показати парохијални дом и с презривим“ осмехом рећи да жупник станује на далекој узвисини, као окужени усамљеник, на узвисини која се диже над'самим кућама, чије пењање ублажују меке мрље поља или по које штуро дрво.

36