Srpski književni glasnik

562 Српски Књижевни Гласник.

А ако одете у коју кафаницу, у првом сплету неправилних уличица, ви ћете видети у густом дуванском дима крупне, плећате фигуре Срба и Турака, измешане у истом мутном уживању горке кафе, с дугим и танким чибуцима на чијим се врховима светли упаљена цигара. То су сеоске физиономије, здраве и грубе, често као истесана громада камена, понешто непокретљиве, али живахне у разговору. Најзад, то су и полаварошки и пола-сеоски начини одевања: на чакширама с тозлуцима варошки капут, ципеле и опанци измешани, код Турака још зелена аустријска униформа, лишена само знакова, преостатак од рата, можда ради сећања на туђина, још више можда из оскудице да се купи нови комад хаљине.

Али кад уђете дубље у уске сенке варошких махала; кад угледате ову збијеност ћерпича, коју су ћудљиво и невешто дизали босански дунђери; кад видите где се уз харем, одвојен од света густом решетком, сав утонуо у влажно зеленило, диже каменита кућа среског начелства, а уз њу одмах чучи прљави ћепенак, — ви ћете осетити да је ово једна од оних насеобина која је можда још јуче настала, али која ће извесно још дуго мирисати на село. То је карактер ових дремљивих местанца која су добила име у рату, кад су се у њима задржавали гарнизони, кад је у куће прегрштима унесен нови морал, и кад су се, можда на сред пијаце, подигла једна па друга па безбројна вешала, да однијају безлобне становнике у чудне и поносне мученике.

О рату сви говоре с презиром. То није ништа. Они су увек ратовали, они ратују и данас, борећи се да у камен успу мало црнице и дигну виноград. Али уздишу кад се сете гарнизона и младих Далматинаца који су долазили и одлазили, који су много говорили о Србији, али који су и много љубили њихове жене и девојке.

Шта Далматинци7 Шта њихове речи7 Они им више не верују. И њихове жене то најбоље знају кад год им извоште леђа. Ах, какве срамоте! И колико опрљаних постеља! И колико копилади!

Ако их питате, звониће то огорчење кроз сваки њихов одговор. Можда је само то што баца сенку на њихову варош Све друго није ништа, ни сећање на вешала, ни страхоте реквизиције, ни далека путовања на фронт. Сад, кад више нема мира на дому... Шта је то што се јучерањи гољо дигао међу

рањеници Бе Ри Ry 2 аи de KA „u ML Pov 4 MN 0 а а JA š

2 4 a + ši