Srpski književni glasnik

564 Српски Књижевни Гласник.

Зар је зато он крив и зар стога треба да на његову белу косу падне рђава мисаог То нећете чути. Никад.

Али Наум није крив ни зато што је његова кућа остала без надгледа, кад је он одвучен у таоце и кад је и на дому попустила очева стега. Његови синови, који су се извукли из војске пијући с официрима и потплаћујући регрутске комисије, нису делили очеве уплашене претпоставке о женском чељадету. Зато сви веле да су они криви.

— Помами ли се женско, говорили су они, нема те силе која ће га омести да не изврши оно што хоће.

Зато су они криви. Сви мисле да жени треба запт. Сви утерују жени памет у главу шамаром. Жена ништа не види, веле сви, она само хоће и жедни. Треба је тући да загаси жеђ. Само Наумови синови друкче говоре. Жена је, осмехују се они, људско биће као што смо и ми. Треба јој дати права и слободе, треба је провести кроз школе, па ће знати да разликује добро од рђавог. Никад она неће пасти, ако уме да предвиди последице пада. Не седи сотона у њеној крви.

Ш

Те године, некако у пролеће, кад се Наум већ био на- · седео међу мртвацима у Араду и довољно напио пусте мађарске чорбе, изби у његово местанце један измешани гарнизон. Права смеса народа у сеоби. Једни су говорили мађарски, једни румунски, једни чешки, али највише је било Далматинаца. Они су псовали талијански.

Но официри су били сви једнаци. Пили су без престанка и само тражили жене као тетребови у пролеће. А можда и стога што је било пролеће. То је била чиста напаст. Варошица пробледе. Ниједна жена није била мирна на улици. Официри се нису задовољавали да их посматрају ужагреним и већ помућеним очима, него су их и мамили, показујући :им шаке пуне сребрног новца. Готово као да су оне дивљаци, и да немају стида. Или и горе: као да су све јавне жене које трче на пару као комарац на пламен.

Одмах су се с њима помешали Наумови синови, и у некаквој крчмици, коју је газда звао хотелом, отпочели она немилостива бекријања као што су увек у ратовима, кад се не зна шта носи дан а шта носи ноћ, и кад је свеједно да ли