Srpski književni glasnik

Паланачки Вихори. 565

ће се умрети данас, и овде, или до месец дана, на другом и страшнијем месту. |

Ноћи су, тада, изгледале обасјане, однекле испод хориризонта, као да су пламенови битака, које су се свугде водиле, подјаривале небо својим страшним сјајем. Виногради су били истом процветали, и рески, опори мирис лозовог цвета, као узвиштало вино, засићавао је ваздух до неподносиве опојности.

Да ли су Наумови синови просипали новац с официрима стога што су их се плашили, ради сумње која је преко оца падала као мрачна сен и на њих; да ли су се, опет, уљуљкивали у таштој поноситости што седе међу отменом господом каква се пре није никад видела у њиховом местанцу, тек је Наумова магаза често остала затворена и после подневног сунчевог успињања. Знало се да су млади Костренчићи имали опет тешку и скупу ноћ. А то је било готово узастопце.

Најзад их уведоше у кућу, тројицу далматинских официра, дугих и изнурених лица, врло младих, можда стога што су бријали бркове и лагано се пудерисали. Сад настаде у Наумовој кући вашар. Ко би рекао! У старе одаје које се нису гостима отварале осим о крсној слави, уђоше странци и разузурише се по меким сећијама, и отпочеше дивља пијанче'вања и потмула пуцњава као у узнемиреној тврђави. Видело се да дому недостаје домаћин.

Груб војнички дух, нимало снебивљив, бучан и безобзиран, усели се у мале собичке по којима су падале сниске таванице. Кандила се утрнуше, и Свети Ђорђе, други један војник, огњевити Христов војник, постаде тужан у мраку који му се није свиђао. А мали пешкуни и турски везови до пресићености се напише испролеваног вина, и потамнеше у великим, окорелим мрљама које с њих нису више силазиле.

Они су зато криви. Пусти Наумови бећари који су се трзали од рата, и, из страха да га не намиришу, давали непрестано пуне софре, истирали остатке кућне светиње и смејали се свему.

— Ако жена не жедни за мушкарцем, говорили су подругљиво, лако је учинити је светитељком. Али ако она хоће да се преда, шта ће ваши катанциг

Шта ће Наумови катанциг Свеједно. Они су показивали Јованку младим официрима, и нису мислили да у њених охлад-