Srpski književni glasnik

Истина о Колубарској Битци. 609

јули—август. У тим релацијама има, поред чисто оперативних ствари где се у подробностима износи рад 1 армије и њенога команданта Ж. Мишића, још и свакојаких других ствари, да напис“ буде што боље документован, као на пр.: ручкова и вечера; доброга расположења и смејања; плећкиод печенога прасета и сељачких пророчанстава на основу њих; аутомобила војводе Мишића који су сељанке окитиле венцима од јесењега цвећа ; обилазак фамилије од стране војводе Мишића; разговара са сељацима, и т. д., и т. д.

Као што се види, јаки аргументи за доказ онога што је пуковник Г. Милосављевић хтео доказати.

Све што се из тих релација може утврдити, то је да је својом првом армијом војвода Мишић командовао у Колубарској битци добро и успешно, зашта је и био награђен војводским чином. Али његове специалне заслуге на челу прве армије није оспоравао нико. Спор је'био само око тога да ли су његове заслуге изишле из круга његове армије, и да ли је за време Колубарске битке врховно командовање над свима армијама био узео у своје руке војвода Мишић, у чијој је глави поникла мисао о општој офанзиви, и који је начинио план за целу Колубарску битку. То пак ни по чем се не потврђује релацијама прве армије, које су, као што сам рекао, чисто локалног значаја, и утврђују само оно што је војвода Мишић искључиво, као командант те армије, потчињен Врховној Команди као и остали армијски команданти, радио.

II.

Пошто сам показао са каквим документима и доказима пуковник Г. Милосављевић оснива своју тезу, ја прелазим на детаљан преглед његовог написа, држећи се у главноме онога реда којим је он ишао.

У Уводу, Г. Милосављевић вели: „као да се осећа извесна непотпуност у излагању историјског градива, кадкад потцењивање значајних, или прецењивање мање важних ратних радњи и одлука, а понегде чак и субјективно или тенденциозно описивање важнијих момената“, наводећи да је такав случај и са фактима која сам ја изнео у својој расправи Колубарска бишка.

Могу одмах рећи да се ове пишчеве примедбе могу у потпуној мери односити на овај његов напис, у коме је много писано и преписивано, али није ништа доказано.

Српски Књижевни ГлАСНИК. 39