Srpski književni glasnik

64 Српски Књижевни Гласник.

са ванредним савршенством). Лепо стилизоване композиције ГГ. Лајовица и Јозефовића су, исто тако, добиле своју вредност, као и једноставно тиха „Звезда“ Г. Христића. Моја „Слутња“, морам признати, није ме задовољила у свима детаљима. Недостајало је контраста између мистичног елемента увода и завршетка и средњег, драматично-импулсивног дела, у коме није било ни ритмичке ни вокалне градације до: крика: „Ах!“. Али са задовољством констатујем да су сви сонорни елементи у „Слутњи“ ванредно сочни и да је та балада у Земуну, после концерата у Нишу и Скопљу, била далеко изразитије изведена.

Г. Др. Бенковић, који је примио од Г. Лхотке збор „Лисинског“ и овај разноврсни програм, има слободне окретности као његов диригент, и заслужује дивљење. Један од оснивача „Лисинског“, његов најбољи тенориста, он је, изишавши из збора и попевши се на диригентски подиум, у партитури, коју напамет диригује, и у делу које интерпретује са својим врсним певачима. Као солиста у народним песмама, показао је да влада музикалним изразом, и био је бурно поздрављен и као диригент и као певач.

Не могу се не похвалити и остале солисте: Г-ђица Штефица Сестрић, која је са пуно стила извела соло партију Дебисиевог „Тамбурена“, истичући и свој лепи сопран добро постављен, и своју музикалност, као и ГГ. Штрмац, Лесић, Витх, Петровић.

Г-ђица Лола Вуковић је, као пианисткиња, у клавирским пратњама за Коњовићеве женске зборове показала ванредну ритмичну сигурност и дискретну музикалност, помоћу које је рељефно извајала контрасте ових партитура.

И женски, и мушки, и мешовити збор „Лисинског“ били су поздрављени одушевљено од публике, тако да су многе песме по два пута певане, између осталих и карактеристична и врло добро постављена Пашћанова · обрада „Плови чун“.

Али једно питање само: где је творац овога збора Г. Лхотка7 Зашто он није био на челу својих певача, које је провео кроз успехе и славу 7

У дворани „Станковић“ дебитовала је 15 децембра, у оквиру четвртог историјског камермузичког концерта руског трија Слатин и Г. Зорко, наша млада концертна певачица Г-ђица Јелка Стаматовић. Овај деби није једна нада, већ пун и лепо заслужен успех. Г-Ђица Стаматовић, која је изашла из школе Г-ђе Иванке Милојевић и, после тих студија у отаџбини, · дипломирала на прашком кочсерваториуму са одличним успехом, интерпретовала је песме Шуберта и Шумана; и том интерпретацијом документовала је једну ванредно непосредну музикалност и пуно стилистичке отмености. И ако је, приликом свога првог додира са публиком,

4 “ , ц