Srpski književni glasnik

66 Српски Књижевни Гласник.

Његова мати се преуда, и пред њену смрт породица се преселила у Тун, где је како-тако настављала своју егзистенцију. На срећу Ходлерову, његов очух је био интелигентан човек, — „молер“ по занимању. Очух је брзо запазио Ходлеров дар за цртање, а од оскудних способности његових млади Ходлер је напабирчио неколика прва знања технике.

Мало доцније. примљен је као „шегрт“ код неког сликара знатнога гласа у Туну, и Ходлер није пропуштао ниједну прилику да стече корисног знања и искуства. Али његова жеђ за усавршавањем, и жеља за ширим средиштем у кругом рада, одлучише га да пође даље. Жудео је за Женевом, па како није имао других средстава да своју жељу оствари, он пође у Женеву пешке. После неколико дана он најзад стиже у град, и примајући разне послове до којих је могао доћи, успе да заради свој насушни хлеб.

Ништа није могло застрашити Ходлерову одлуку да оствари жељу свога срца; гдегод би наишао на затворена врата, он је куцао док их нису отворили. Такав несавладљив дух морао је најзад успети ; и после разних перипетија Ходлер постаде ученик Уметничке Академије у Женеви, где његов дар привуче пажњу свију.

Врло је мало швајцарских уметника који су се уз лествицу успеха успели тако брзо као Ходлер; па ипак, све до 1900, сликарева стаза била је обрасла трњем. Његови земљаци нису никако разумели његову уметност; његови најбољи пријатељи правили су шале на њен рачун. Омаловажење и сарказам, одбијање и подсмех, на то су наилазили на свима странама његови напори. Да је пошао трагом традиционалне уметности и наставио ићи утрвеном стазом којом је био пошао у почетку, постигао би у оно доба много веће триумфе. Али Ходлер је био решен да открије нове земље, и био је готов да плати цену коју плаћају пионири.

У својој шездесет петој години, кратко време пред своју смрт, он је рекао једном свом пријатељу да је његова дотадашња уметност била само експеримент, ембрион будуће уметности, и да се нада да ће за идућих десет година дати бољи израз и остварење свом идеалу. Њему то није било суђено, и његовом смрћу свет је изгубио плодове новог развоја његове вештине.

Онима који су имали прилике да посете поменуту изложбу Ходлерових радова у Берну пао је јако у очи постепени развитак великога сликара. Човек је изненађен обиљем способности уметникова ума. Његове раније слике од 1886 савршено су различне у стилу од слика које припадају последњем добу његове кариере; контраст је као нека провалија која раздваја обе периоде. Ходлерова дела носе апсолутно обележје његове народности; он је битно Швајцарац, комбинација тевтонских и галских особина. ,

1

e

r—k3w“aladji oovHižOlc C TT —