Srpski književni glasnik

Уметнички Преглед. 67

У његовим сликама предела моћно цртане хоризонталне линије нарочита су ознака, док вертикалне линије изгледају као „скеле“ помоћу којих се дело изграђује. Уметник је вазда имао као циљ да представи „целину“, нешто потпуно, не неки одломак Природе, и у свакој од својих замисли он је тежио да овапути Дух Створења у његовој потпуности. Отуда, кад је Ходлер сликао реку, долину, или брдо, свакој његовој слици био је циљ да представи бескрајност створенога света, један од безбројних облика земљиног лица. „Линија“ овде игра најважнију улогу.

Ходлер се трудио да у своје портрете унесе исту мисао која влада у његовим пределима: наиме, универсалност. Они које је сликарева кичица насликала нису ништа губили од своје индивидуалности тим наговештавањем човечанства у опште, јер је сликар стално тражио да наслика оно што је вечито у човеку онако како се огледа у сваком посебном типу. Ходлер је усвојио паралелизам као средство да нагласи своју мисао о целокупности, дајући јој на тај начин више снаге, док с друге стране ритмичне фигуре које теже некој даној тачци у слици као својој жижи, изгледају као да нам кажу да се све мора савити пред извесним законима и поклонити суду виших сила.

Највеће и најважније Ходлерове слике посвећене су догађајима из историје његове отаџбине; оне су сликане у стилу фресака. Мужаство и снага ознака су свих Ходлерових радова, и његова вештина у представљању енергије и снаге у акцији расла је с годинама. Та црта његове уметности изгледа да је достигла свој врхунац у његовим последњим делима. У тим моћним сликама, сваки потез кичице сведочи о поуздању и савршеној вештини; и саме жеље његове изгледају као симболи снаге.

Чини се као да је сликар достигао врхунац својих моћи, и као неко који је савладао последњи врх нексг Opera Ha који се пико пре њега није био успео, он стоји усамљен, прави џин међу људима. Али визија, освојена на тај начин из других сфера, не саопштава се онима који стоје доле, и мора остати тајна за све оне чије очи не могу да се прилагоде висинама које су тако изнад домашаја свакодневног

искуства. ЛЕНА ЈОВИЧИЋ.