Srpski književni glasnik

68 Српски Књижевни Гласник.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД.

СПОЉНА ПОЛИТИКА. — КАКВА ЈЕ НАША СПОЉНА ПОЛИТИКА 2 ВАШИНГТОНСКА КОНВЕНЦИЈА. — РАТНА ОДШТЕТА.

И у Уставотворној Скупштини и у Законодавној Скупштини, покушавано је свима парламентарним средствима да · влада изложи пред народним представницима спољну политику. Сем неколико кратких, крњих, задоцнелих одговора,

ништа се друго од ње није могло искамчити. За последњу“

годину дана, међутим, збили су се многи. догађаји у свету који се тичу нас. И Скупштина и народ морали су да се за обавештења о тим догађајима ослањају на европске и своје новине. Догађаји који су били за нас-од битнога значаја, сазнавани су кад их је држава тако рећи на својим плећима осетила. Тако је Скупштина сазнавала да Талијани намеравају узети Ријеку, Сушак и Барош поред јаснога Рапалског Уговора; да је Барања изгубљена; да су банатске границе више у корист Румуна; да смо изгубили исправке граничне према Арбанији; да се нама досуђена ратна одштета препродаје ; да је Карло ТУ по други пут упао у Мађарску; итд. За два од ових догађаја била је извршена у два маха и делимична мобилизацаја, и створена два Савеза, и један Мали: Споразум..

Оно што нисмо могли чути у Народној Скупштини од руковаоца наше спољне политике, · чули смо од шефа радикалне и шефа демократске партије. И Г. Н. 'Пашић и. Г. Љ. Давидовић излагали су Ha својим. партијским конгресима догађаје и гледишта из спољне политике. „Најпре, вођа: демократа 39 октобра, а затим. вођа радикала .!! децембра, говорили су о томе. каква је и каква треба да буде наша спољна политика.

У своме говору, шеф демократске странке: је- за прошлост имао неколико „речи; то су биле захвалне речи за. Француску, Енглеску и Америку, а нарочито за. Русију. Помоћ ове три Силе, а. нарочито Русије, у светскоме рату, не треба никада заборављати, као што се то у Паризу на Конференцији Мира било учинило. Добро је што је Г. Давидовић поменуо познату депешу рускога цара 1914 Бо „Русија је са

вама“... Његова даља излагања о. Маломе Споразуму, O.

Грчкој, о Италији, о Бугарској, о Арбанији, о словенској солидарности, изведена на један прост начин, свакојако су, у главноме, израз општега мишљења у нашем народу. Он је јасно изложио користи од савеза са Румунијом и Чешком у облику једнога. споразума, и ако те користи зависе од унутрашње консолидације ових држава и солидности њених политичара. Он је довео у сумњу грчку савезничку верност, коју су Грци 1915 године погазили. Он је обележио пут којим треба ићи да се с Италијом, која држи још Истру и Горицу,

ЊУ А А NO а A UVA A dk KN MU M kV Oki