Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 69

утврде добри међусобни односи. Он је изнео разлоге зашто се Бугарима не сме још веровати. Он је коректне односе са Мађарима означио као политику која је данас најбоља за · нашу државу. Он је, најзад, казао да хоће независну Арбанију, без ичијег протектората, у границама из 1913 и исправкама на које је пристао Есад-паша, некадањи регент Арбаније. Припреман или не, овај експозе спољне политике и односа са суседима нашим био је добар, са врло мало завијања. Шеф радикалне странке је казао да је наша спољна политика она иста која је била и пре рата, „пре смо се борили да се ослободимо и ујединимо, а сада ћемо се борити да очувамо све оно што смо стекли, а можемо то очувати ако се договарамо и потчињавамо принципу већипе и ако станемо на то гледиште да је опет брат брату најближи, да је Хрват Србину, а Србин Хрвату најближи но сваки други, да су Србин и Словенац и Словенац и Хрват један другом најближи“. Прешавши на односе са суседима, он је осудио рад Бугара у прошлости и истакао могућност бољих односа са њима, ако изврше обавезе из Нејискога Уговора. Границе у Банату према Румунији, по његову тврђењу. нису добре и праведне, али зарад добрих односа с Румунима требало их је примити. Он није говорио о авантури Карла УМ ни о односима са Мађарима. зећ о границама које ће се на терену тек утврдити. Случај са Барањом је овако приказао: „Барања је брзо евакуисана и ако смо много раније изјавили да се мора евакуисати и да неће помоћи све агитације, које су биле управљене на то да задржимо и оне области које су се налазиле са оне стране границе које је Конференција означила“. За Рапалски Уговор је казао да није, у главноме, био изабран погодан тренутак за закључивање његово, да га је требало закључити, — и ту има право, — докле се још Америка интересовала за судбину Далмације. Г. Пашић није у своме дугачкоме експозеу помињао односе са Француском, Енглеском, Америком, никако није додирнуо Русију, Грчку, Чешку. средње-европски проблем, рад Међународне Репарационе Комисије за Ратну Одштету, Арбанију и Лигу Народа.

Оба ова Конгреса донели су резолуције, које представљају и програм рада за будућност. Спољна политика демократске партије, узимајући за основу поштовање и стриктно извршивање међународних уговора, имала би бити: у извођењу начела „Балкан балканским народима“, у неговању веза са Великим Савезницима, у усавршавању савеза са Чешком, Румунијом, у заснивању добрих односа са суседима. У резолуцији радикалскога Конгреса се полаже: на извршење међународних уговора; на коректне односе са суседима ; на учвршћивање и проширење савеза са Чешком и Румунијом. За Арбанију се у резолуцији налази овакав пасус: „Немири у Арбанији забрињују нас нарочито у овоме тренутку када у