Srpski književni glasnik

70 Српски Књижевни Гласник.

име Арбаније говоре људи који су за време европскога рата водили непријатељску војску на нас и наше савезнике. У Арбанији се на штету уређења и консолидовања води рат против оних племена која су тежила да Арбанија буде у истини самостална земља и на страни Антанте, чувајући принцип „Балкан балканским народима“.

Г. Пашићев говор и резолуција радикалскога Конгреса нису потпуни. Г. Давидовићев говор и резолуција демократскога Конгреса су потпуни и јасни. Из њихових говора и резолуција не може се закључити да су ове две странке потпуно сагласне у спољној политици. Докле демократи јасно хоће мир, и готови су да заснују са нашим дојучерањим непријатељима најбоље суседске и међународне односе, дотле она друга страна није сасвим тако категорична. Докле демократи желе да се прилике у Русији што пре среде, па да сређена и демократски уређена Русија преузме на себе велику дужност стварања словенске солидарности, дотле радикали Русију никако и нигде не помињу. Докле радикали за Италију имају резервисану помирљивост, дотле демократи имају одлучни, готово претећи став, и ако се и једни и други сећају да су Истра, Горица и нека острва у Јадрану насељена највише нашим саплеменицима. Докле су демократи за отворену, јавну дипломатију, дотле је досадањи шеф наше спољне политике против јавне дипломатије. Из говора Г. Љубе Давидовића види се каква би била ориентација спољне политике Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца ако икад демократска странка буде њоме управљала. Речи Г. Пашића којим је почео овај говор о спољној политици: „Наша је спољна политика она иста која је била и пре рата“, не показују ни каква је била нити каква ће та ориентација бити. Оно што је за ово годину дана код нас у спољној политици почињено, показује колико вреди бити добро ориентисан.

Под притиском ратних дугова и недуга, састала се 12 новембра у Вашингтону конференција од четири велике поморске и континенталне Силе да већа о разоружању и о одржању мира у свету. Од свакога је тражена жртва, али не абдикација права и ограничење слободе. После месец дана, Америка, Француска, Јапан и Велика Британија закључиле су конвенцију према којој је утврђен правни поредак у Тихоме Океану, узајамна јемства за поштовање и одбрану његову. Овом конвенцијом је стављен ван снаге англо-јапански уговор о савезу, који је толико времена чинио велике услуге Јапану и Енглеској и био препрека за добре односе између њих и Америке. И тако је ова конвенција, склопљена на десет година, сад свршена ствар. У :њој се не говори о војничким и поморским принудним мерама, о сили. Она је један уговор на пробу; Силе потписнице покушавају да у