Srpski književni glasnik

СРПСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

НОВА СЕРИЈА, Књига У, Број 2. — 16 Јануар, 1922

У ЛОГОРУ. (ОДЛОМАК ИЗ РОМАНА.)

Прозор од хартије бледео је и постајао видљив. Човек је протегао пробуђено тело. Било је урањено и маљаво. Осећао је на себи топао отисак жене, која је лежала успала крај њега. Имала је прћаст нос, и њене црне косе мрсиле су се преко мишице пробуђеног.

Светлост је откривала смешано одело. Са постеље се дизао задах зноја. Било је запарно. На прљавом зиду висила је блуза официрска. Плава брада се кострешила. Жена је осетила додире мушкарца и покренула се куковима.

По двориштима се певци распевали. Стражар пред штабом био је дремован. Загледао се у врхове од својих цокула.

Са језера се лагано дизала магла. Преломљено минаре избијало је из рушевина на острву. Врхови планина се руменели, а небо раскривало.

Логор се будио.

— Посилни...

Војници су цикали и пљускали се хладном водом. Конопчићи од шатора затресали се. Нове чупаве главе помаљале се. Кувари су вукли на моткама тешке казане са водом. Јутро.

У трави су ћурликале жуте препелице, куварска магарад су њакала, а чупаве војничке груди се нечем радовале. На ватри су певали плехани лончићи са чајем.

о