Srpski književni glasnik

У Логору. 85

— Одмах паре, положаро, или ћу те...

На осветљеним крилима шаторским виде се црне сенке како дрхте.

— На, то је ваше... да платим немам више...

Крило на улазу шатора се размаче, светлост паде на суву, згрудвану земљу, и омалена прилика поручника Луке указа се на ниском отвору. У шатору се највише чуо глас Мијин:

— Играј ти са сваким... активни официр... све бивше ћевабџије и бозаџије...

Подигнуто крило паде, светлост утече плашљиво у шатор, и понова се чуше карте.

Поручник Лука иде дуж низа шатора, који су исто тако будни и осветљени, и по којима играју погрбљене сенке. Преко свега се расула месечина, на којој се црне прилике стражара, и друга уз трње причучнула бића. Поручник Лука корача задовољан. један кратки прст му је у спљоштеном носу, а друга рука пипа згужване бакноте у џепу.

— "Тако ја умем...

У селу су још по подне покопали побијене. Како су изгинула деца била турска, а оџу су Грци још пре четири године заклали, то су их закопали у воћњаку иза куће. Искиданог коморџију опевао је прота са напрсним крстом. Мртвац је био покривен крвавим шаторским крилом, и лежао на носилима. ]

У станицу је по подне умилео воз, и донео нове батерије. Командант станице је узбуђен трчао, јер су рампе биле џаковима заузете.

Кад је ноћ пала, војници се распевали. Добили су двоструку порцију рума. Командант је наредио да се уз школу, а ту је становао, ископа заклон, и да се у зору пробуди. Потом је опрао хладном водом ноге, и опет легао у кревет са даскалицом. Потом је одједном зажмурео и захркао. Тога вечера је пио много вина. У оближњој кући благајник је срдито шикао, јер му се цифре нису поклапале.

Целу ноћ војници су крали пилиће по селу, и парили се са прљавим сељанкама.

-— Господо, живела република...