Srpski književni glasnik

Реконвалесценти. 89

била, правична или сурова, славна или мрачна, слободна или · тиранска. А ја, ја ћу је волети само онда ако ме је задужила, у томе је ствар.

— Волиш је ти, волиш, знам ја, и доказао си.

— Ама није истина, кажем ти. ја је не волим пошто пото, по сваку цену. јер, отаџбина данас, то је празна реч, апстракција. Патриотизам данас, то је вештачко осећање. Јер шта је патриотизам 7 Патриотизам је родило многобоштво, нег Патриотизам антички, патриотизам старих, то је друга ствар, то могу да разумем. Онда је отаџбина била религија. Онда Бог није био свуда и на сваком месту. Њихова божанства, то су били њихови мртви очеви чије су душе становале у кућама своје деце, и нигде на другом месту. Колико богова, толико отаџбина. Изгуби ли се отаџбина, изгубљен је свој Бог, изгубљен је разлог да се живи. Према томе: нападнута отаџбина, то је нападнута религија. А остати без отаџбине, осим тога, значило је остати без грађанских и политичких права, без свих права. Огњиште изгнанога гасило се; без отаџбине он је без моралног живота, без достојанства човека, он је изван права, он нигде не може наћи оно што је у њој имао. Сад сам о томе читао једну добру књигу. А после се идеја о божанству трансформирала, и то мораш знати, и божанство су потражили над природом, у место под земљом. Тада је огњиште, т. |. отаџбина, изгубило свој значај. Па је дошла филозофија и открила нове дужности поред оне према отаџбини, и прогласила човека грађанином света. А љубав према отаџбини добила је сасвим нов облик. У место да је воли због богова, човек је сад воли због доброчинства и користи што му их она пружа, због њених институција и закона, сигурности, права и благодети што му их даје.

Дабогме. Ниво људскога духа пео се. И кад је хришћанство објавило јединство божанства, уништило његов национални карактер, онај разлог патриотизма пољуљан је и ослабљен. Са многобоштва нестао је и онај најважнији разлог патриотизма, јер се божанство сад налази свуда. А у току времена, затим, друштвено уређење развило се дотле да је појединац налазио своја права и на другом месту, изван онога где се родио и где су живели његови преци. И ван тога места он је могао стећи достојанство човека и