Srpski književni glasnik

90 Српски Књижевни Гласник.

грађанина. Тако је оборен и онај други разлог патриотизма који се оснивао на праву.

— Дед', па шта после7

— После се човек стао питати као и онај немачки официр, и од отаџбине, која је од њега тражила највеће жртве, захтевао дужности према њему, разлоге да је воли и да јој буде одан. И ето то је оно што се није допадало управљачима, који су увек хтели ону античку оданост поданика, и који су веровали да та отаџбина постоји само њих ради и ради остварења њихових амбициозних планова. Ето тако су се изродили сукоби између поданика и управљача, јер је приврженост отаџбини оних првих све више слабила. И кад се она слепа оданост није више могла природно да изазове, онда им ништа друго није остало него да вештачки обнове патриотизам. Тада су многи умови, по наруџбини, проучавали античку државу и антички патриотизам, с јединим циљем да се он некако .накалеми у новим приликама. У почетку модерног века Макијавели препоручује да се поданицима сугерира како су државни закони божански закони, да они потичу од Бога. Разуме се због тога што он увиђа да је религија то што условљава најпреданију оданост отаџбини.

— Али шта би ти хтео, хоћеш ли да одрекнеш нужност поданичке оданости држави 7 И како би се друкче могло радити за њено добро, за њен прогрес, за њено цветање 2 Ево ти баш случај Италије, кад се позиваш на Макијавелија. Раскомадана, са својим самосталним политичким градовима, она је тако децентралисана могла једнога дана да постане туђ плен. Са убризганим патриотизмом и створеном љубављу за велику отаџбину, она је постала уједињена и срећна.

— Уједињена да, али срећна — то је питање. У осталом, на страну то да ли би они самостални градови пропали или цветали, нестали или нашли начина да свој повољан положај очувају и своје напредовање ипак наставе, има друга ствар коју ја истичем, а то је: да је онај, као што ти кажеш, убризгани патриотизам нешто вештачко, и да је као такав омео природно развијање осећања поданика. Да ли би градске републике, да су остале самосталне, биле срећније, ми то не знамо, али што знамо сигурно, то је да је осећање које је убризгано њиховим поданицима неприродно унесено у њихову душу.