Srpski književni glasnik

Реконвалесценти. 91

— На то ћу ти ја одговорити, али 'ајде даље.

— И сад, ево ти разлике међу умовима који су волели човека, с једне стране, и мизантропа, с друге стране. Они први чинили су све да у човеку развију његове природне склоности. По својој природи човек се узбуђивао за морално и за добро; зло и неморално бунило га је од вајкада. Исус и Савонарола, свесни тога, и зато што су волели људе, развијали су у њима оно добро и морално. Они други, уверени у људску поквареност, као Макијавели, васпитавали су владаоце да буду без моралних скрупула и да не воле поданике. Молим те, стрпи се, ево ти даље. По својим. склоностима човек се почео приближавати човеку све више и више, то се бар не може порицати. Разлике су бледеле, и, у одсуству вештачког утицаја, дошло би братство. Али је идеја о националном начелу проузроковала нову подвојеност међу људима и нове и крвавије распре, које би свако друго стање ствари тешко могло изазвати. Хоћу да кажем да је национално начело једна идеја која је нешто вештачко. јер је линија националне границе повучена најјаснијом бојом баш онда кад је већ била бледа у тој мери да је могла бити избрисана за свагда. Човек је ишао путем којим је успевао да раскрчи многе препреке што су људе раздвајале. Све огромне препреке вере пале су. Оборило их је Хришћанство. Сва тешка, неправедна и несносна ограничења права ублажена су или сасвим нестала. Њих је човек могао да нађе скоро свуда. . Е па зашто су онда измишљане нове, вештачке препреке, зашто онда човек није пуштен да се претопи у човека, у брата 7

— Али ти заборављаш историјску нужност, ја те само слушам и чудим се.

— То је лажна светиња, та твоја историјска нужност, њу на страну, то је велико питање. Оно што је у људској моћи, то је борити се противу свих вештачких утицаја на душу човека, и противу сметња да се у њему развијају оне природне склоности. Човек је склон да се асимилује, треба га у томе помагати. И то је лако. јер сви циљеви који у овом смислу хоће да се постигну, постижу се без муке, док они други с највећим тешкоћама. Баш процес стварања националних држава у деветнаестом веку вршен је силом, најмљеном војском, без народног учешћа,