Srpski književni glasnik

92 Српски Књижевни Гласник.

— То је тачно.

— јест, патриотизам се подржава вештачким начином, он и данас животари на многим лековима и на великој нези. Како да ти кажем 7 Ти, можда, имаш право: можда ја не знам шта говорим. Али веруј ми ово: има једна веза коју ја нисам уобразио, коју непрестано истичем, и ту ми не можеш ништа.

Из античке историје научило се да масе треба застрашавати Богом да би оне биле покорне, да би се оне слепо потчиниле. Је л' тако7 Али зар се данас то исто не чини 7 Зар нас, исто тако, не застрашавају Богом; то јест не нас, тебе и мене, него оног Милосава са кривим ногама, и Јанка и Марка и Трајка7 У име онога који нас позива на мир, они нас воде у ратове. Ми сви ратујемо у име његово. једни противу других. И Немци за везу с Багдадом, и Руси за Цариград или ни они не знају зашта, и ми за море, и други за ово или за оно. МУ то сви у име једног истог Бога. Е па зар су онда духовити ови „наоружани пророци“ “7 Не, они то нису, него смо ми слепи и не видимо.

Зар бездушни команданти не стрељају, у име Божје и

неког „божанског“ закона, своје рођене војнике који су у:

сто борби учествовали и били на свом месту, а у сто првој нису стигли да убију никога 7 јест, у име Божје заклињемо се ми на верност Отаџбини ма каква она била, ма шта она хтела, ма где она мислила да нас поведе, за Праведно или за Неправедно, за Истинито или за Лажно, И као што су стари, у античком добу, носили статуе својих богова у борбама, клањали им се, убијали у име њихово и чували их да не падну у ропство, тако ми сад носимо нека платна оглашена за светиње у чије име, онако исто, убијамо, и која теже прежалимо ако допадну ропства, него ли кад изгубимо стотину очева породице. А то исто парче крпе, које ми обожавамо и називамо светињом, сашио је, можда, неки лиферант најнеморалнијег владања и осветио најпокваренији поп. Ето помоћу таквих средстава принуђавају нас да дајемо животе за Отаџбину и објашњавају нам да то треба да чинимо, јер смо се у њој родили.

— Али ако те чују...

— Нека ме чују. Није отаџбина само земља, територија, зелени лугови, бистри поточићи и звоници. Отаџбина је и

| | | |

О и а А ак и ве,