Srpski književni glasnik

Реконвалесценти. 93

Правда, и Управа, и Слобода и Сигурност и Благодет. И Правда. А је ли Правда кад се за ту Отаџбину једни исти крваве неколико ратова, док други исте те ратове искоришћују 7. Је ли Правда да ја, избушених груди, јектичав, пропао, труо, понова идем на фронт, а други, здравији од мене, никад га није ни видео “7 Нека ме чују. Али ја морам да кажем како ми је онај што га ја називам душманином у рову према мени, који пати као и ја и кога сам послан да убијем, милији, ближи и дражи увек. био од онога позади мене, вајнога брата мога, што је здравији од мене, а богати се и благује на мој рачун и док ја испаштам туђе погрешке и злочине. И Управа и Влада, а је ли та Влада...

— То мене не питај. ја продајем амреле.

— Та продајеш амреле, и сви продајете амреле. И онда је злочин кад ја питам : је ли отаџбина од три милиона заслужила да падне милион њене деце само због њених мирисних лугова, бистрих поточића и „божанских“ закона7 Е видиш, ја се гнушам и бежим од оне отаџбине која од мене тражи крв мојих плућа, којој сам ту крв и дао, а која ми данас не да ни да се довољно надишем. Нека ме задужи, па ћу (ој се одужити. Нека ме очара, па ћу је волети. Нека докаже бригу праве мајке, па ћу за њу погинути као њено дете. Нека осигура нормалан живот унуку, ако не може оцу и сину. ја тражим разлог патриотизму у дугу који имам отаџбини, у обавезама својим према њој, и само у том и ни у чем другом. Он треба да се заснива не на осећању изазваном застрашавањем (не дам више да ме плаше Богом), на једном вештачком осећању страха, него на оном природном и свесном осећању дужности. А разлог овај ја нисам тражио по књигама, не, него сам га нашао у искуству, свом крвавом, грозном, искуству.

(Крај у идућем броју.) ДРАГИША ВАСИЋ.